Sastanak Saveta za nacionalnu bezbednost: Turska ponovila podršku Azerbejdžanu

Turska je pozvala Jermeniju da zaustavi agresiju i povuče se sa azerbejdžanske zemlje koju je okupirala, navedeno je u saopštenju izdatom nakon sastanka Saveta koji je predvodio turski predsednik Recep Tayyip Erdogan.

1460159
Sastanak Saveta za nacionalnu bezbednost: Turska ponovila podršku Azerbejdžanu

Turska je ponovila podršku Azerbejdžanu u jeku napada na granicu od strane Jermenije, navodi se u saopštenju Saveta za nacionalnu bezbednost.

Turska je pozvala Jermeniju da zaustavi agresiju i povuče se sa azerbejdžanske zemlje koju je okupirala, navedeno je u saopštenju izdatom nakon sastanka Saveta koji je predvodio turski predsednik Recep Tayyip Erdogan.

Ankara je takođe oštro osudila jermensku okupaciju azerbejdžanske teritorije.

Jermenska vojska je 12. jula prekršila primirje i artiljerijskom vatrom napala položaje Azerbejdžana u pograničnom okrugu Tovuz. Povukli su se nakon gubitaka posle odgovora od strane azerbejdžanske vojske.

Za vreme agresije, Jermenija je ubila 12 vojnika Azerbejdžana, uključujući visoke oficire i jednog civila, te je povređeno četiri vojnika.

Jermenska vojska je 1991. godine ilegalno okupirala regiju Nagornji Karabah, međunarodno priznatu teritoriju Azerbejdžana.

- Libija -

Turska će i dalje stajati uz narod Libije protiv svake vrste tiranije, takođe se ističe u saopštenju Veća za nacionalnu bezbednost.

Libiju je nakon svrgavanja Muammara Gaddafija 2011. godine razorio građanski rat. Nova vlada te zemlje osnovana je 2015. godine na temelju sporazuma pod pokroviteljstvom UN-a, ali napori za dugotrajno političko rešenje nisu uspeli zbog vojne ofanzive snaga odanih generalu odmetniku Khalifi Haftaru.

UN priznaje libijsku vladu na čelu s Fayezom al-Sarrajom kao legitimnu vlast, dok se Tripoli bori protiv Haftarovih militanata. Vlada priznata od UN-a ima podršku Turske, dok Haftar ima podršku Ujedinjenih Arapskih Emirata, Egipta i Rusije.

Legitimna Vlada Libije bila je na udaru Haftarovih snaga od prošlog aprila, a u nasilju je ubijeno više od 1.000 ljudi.

Vlada je u martu ove godine pokrenula operaciju “Mirna oluja“ protiv Haftarovih snaga kako bi se suprotstavila njegovim napadima na glavni grad Tripoli i nedavno oslobođena strateška mesta, uključujući vazduhoplovnu bazu al-Watiya i grad Tarhuna, posljednje uporište Haftara na zapadu Libije.

- Kipar –

Kada je reč o dugo podeljenom mediteranskom ostrvu, Veće je navelo da Turska neće dozvoliti nijedan pokušaj koji može naštetiti miru i stabilnosti Kipra.

Ranije u sredu, Turska je uzvratila na grčke tvrdnje o “ilegalnom istraživanju“ u istočnom Mediteranu zbog novog bušenja turskog broda.

“Ova maksimalistička tvrdnja o kontinentalnom pojasu Grčke protivna je međunarodnom pravu, sudskoj praksi i sudskim odlukama“, rekao je Hami Aksoy, portparol Ministarstva spoljnih poslova Turske u pisanoj izjavi.

Prošlog maja, brodovi za bušenje pod turskom zastavom započeli su operacije bušenja na moru u područjima oko Kipra. Područja u potpunosti pripadaju turskom kontinentalnom pojasu, koji je registrovan pri Ujedinjenim nacijama i uz dozvolu Vlade Turske prethodnih godina dodeljen Turskoj naftnoj korporaciji, nacionalnoj naftnoj kompaniji u zemlji.

Turska energiju vidi kao podsticaj za političko rešenje na otoku i mir u širem mediteranskom pojasu, a ne katalizator daljnjih napetosti.

Turska je zemlja garant za Tursku Republiku Severni Kipar (TRSK) i dosledno je osporavala jednostrano obavljanje bušenja grčke uprave u istočnom Mediteranu, tvrdeći da TRSK takođe ima prava na resurse u tom području.

Nakon državnog udara čiji je cilj bila aneksija Kipra od strane Grčke i usred etničkog nasilja nad kiparskim Turcima, 1974. godine, Ankara je morala da interveniše kao garant sigurnosti. TRSK je osnovana 1983. godine.

 



Povezane vesti