25. godišnjica srebreničkog genocida: Obraćanja putem video poruke

Lideri širom sveta uputili su poruke u vezi obeležavanja 25. godišnjice genocida u Srebrenici.

1453316
25. godišnjica srebreničkog genocida: Obraćanja putem video poruke

Porodice žrtava srebreničkog genocida, predstavnici više nivoa vlasti, šefovi diplomatskih misija različitih zemalja i udruženja položili su cveće kod Memorijalnog kamena i odali počast žrtvama genocida počinjenog u Srebrenici.

Lideri širom sveta uputili su poruke u vezi obeležavanja 25. godišnjice genocida u Srebrenici.

Iako je od genocida prošao četvrt veka, naša bol je i dalje sveža, poručio je predsednik Republike Turske Recep Tayyip Erdogan  povodom obelžavanja 25. godišnjice genocida u Srebrenici.

"Danas smo zajedno da se prisetimo žrtava genocida u Srebrenici, jedne od najbolnijih i najsramotnijih stranica u istoriji, i da podelimo žalost naše bošnjačke braće", rekao je Erdogan u videoporuci emitovanoj danas na komemoraciji žrtvama genocida u Srebrenici dodavši:

"Iako zbog koronavirusa nisam fizički među vama, moja osećanja i misli su uvek u Bosni, uek s vama".

Na početku obraćanja Erdogan je uputio reči saučešća porodicama mučki ubijenih žrtava, poželjevši Božji rahmet šehidima Srebrenice.

 

Ministar spoljnih poslova Republike Turske Mevlut Čavušoglu poručio je kako je Srebrenica mesto na kojem je ljudsko dostojanstvo zadobilo tešku ranu.

Čavušoglu se kratkom porukom putem profila na Twitteru oglasio povodom obeležavanja 20 godina od genocida u Srebrenici.

"Srebrenica je mesto na kojem je ljudsko dostojanstvo zadobilo tešku ranu i ostavljena je crna mrlja u istoriji. Uz braću Bošnjake smo na 25. godišnjicu genocida u Srebrenici", napisao je Čavušoglu.

 

Genocid u Srebrenici je bio najgori zločin na evropskom tlu od Drugog svetskog rata, poručio je u svom videoobraćanju Antonio Guterres, generalni sekretar UN-a povodom obilježavanja 25. godišnjice genocida u Srebrenici.

 

"Dvadesetpet godina kasnije odajemo počast brutalno ubijem i obavezujemo se da ih nikada nećemo zaboraviti. U tuzi smo s njihovim porodicama, kao i porodicama onih koji se još uvek vode kao nestali. Potvrđujemo našu solidarnost s preživelima. Pre četvrt veka Ujedinjene nacije i međunarodna zajednica izneverili su Srebreničane. Kao što je i bivši generalni sekretar UN-a Kofi Annan rekao, zauvek će to progoniti našu istoriju. Suočavanje s tom prošlošću je ključni korak ka ponovnoj izgradnji poverenja", poručio je Guterres.

Istakao je da pomirenje mora biti praćeno uzajamnom empatijom i razumevanjem.

 

Njegovo kraljevstvo visočanstvo Charles, princ od Velsa, takođe se video porukom obratio na današnjoj komemoraciji povodom 25. godišnjice genocida u Srebrenici. Istakao je da je izuzetno tužan što je ove godine bio sprečen da dođe i u Memorijalnom centru oda počast stradalima te da ne može ni zamisliti bol onih koji još uvek traže odgovore.

“Zaista sam želeo da odam počast u Potočarima, kao i da se susretnem s majkama Srebrenice, kao i drugim članovima porodica, i preživelim. Zato mi je važno da vam danas uputim ovu poruku. Dugi niz godina mi je na srcu ono što su vaša zemlja i region prošli i sa velikim interesom pratim korake koje ste napravili na dugom i teškom putu pomirenja. Veoma se divim teškom, ali neophodnom radu na bavljenju zaostavštine prošlosti BiH i zaista duboko su me dirnuli izuzetni i hrabri napori onih koji neumorno rade na potrazi za pravdom, ponovnoj izgradnji poverenja i vraćanju svojih zajednica“, rekao je Charles i nastavio:

 

“Užasni događaji iz jula 1995. godine su okvalifikovani kao genocid od strane međunarodnih sudova. Strašna su mrlja na našoj kolektivnoj stvarnosti. Međunarodna zajednica je izneverila one koji su ubijeni, one koji su nekako uspeli preživeti i one koji su pretrpeli strašan gubitak najmilijih. Sećanjem na bolnu prošlost i učenjem lekcija iz nje zajedno možemo odlučiti da se to nikada više ne sme ponoviti“.

 

Ursula von der Leyen, predsednica Evropske komisije, videoporukom se obratila na današnjoj komemoraciji povodom 25. godišnjice genocida u Srebrenici. Tom prilikom je istakla da je Srebrenica i dalje otvorena rana na evropskoj savesti.

"Neke rane ne zacele decenijama. Nakon četvrt veka, Srebrenica je i dalje otvorena rana na evropskoj savesti. Neke majke nikada nisu pronašle konačni smiraj za svoju decu. Neke od raseljenih porodica nikada se nisu vratile u svoje domove. Preživeli koji se i dalje bude usred noći. Kao žena, majka i supruga, mogu samo pokušati da zamislim dubinu vašeg bola. Srcem sam uz vas. Teško je i pojmiti razmere ove ogromne tragedije. Danas oplakujemo i sećamo se. Uz vas smo u žalosti, sećamo se sopstvenih grešaka, dok tražimo pravdu radimo na pomirenju", kazala je Von der Leyen.

 

Josep Borrell, visoki predstavnik Evropske unije i potpredsednik Evropske komisije, u kolumni koju je objavio povodom 25. godišnjice genocida u Srebrenici istakao je da se takav zločin ne sme više nikada nikome ponoviti.

"U Srebrenici je pre 25 godina ispisana najmračnija stranica moderne evropske istorije. Početkom 1990-ih evropske integracije su napredovale, a nekadašnje komunističke države okretale su se Zapadu i Briselu s ciljem izgradnje mirnih i prosperitetnih demokratskih društava na našem kontinentu. U tom istom periodu, u srcu Evrope besneo je rat. Ratovi i razaranja koji su usledili nakon raspada Jugoslavije razorili su živote ljudi na Zapadnom Balkanu. U julu 1995. godine, na brdima u okolini Srebrenice, više od 8.000 ljudi, uglavnom dečaka i muškaraca, ubijeno je sistematski i ciljano. Srebreničani su računali na Ujedinjene nacije i status grada kao zaštićene zone, a umesto toga su postali žrtvama genocida. Ta su zlodela pred međunarodnim sudovima utvrđena kao genocid, a činjenično stanje onoga što se dogodilo nam je svima jasno danas. Srebrenička tragedija dogodila se u jeku rata koji je harao BiH od 1992. do 1995. godine i koji je odneo oko 100.000 žrtava, od kojih su polovina bili civili", navodi Borrell i nastavlja:

 

"Sećamo se dešavanja u Srebrenici kao tragičnog dela naše zajedničke evropske historije. Učiti iz prošlosti znači koristiti ono čemu nas je istorija naučila kako bismo izgradili bolju budućnost na temelju zajedničkog razumevanja naše istorije i njenih tragedija. To dugujemo žrtvama i njihovim porodicama, kao i mnogim preživelima koji se danas prisećaju ogromnih strahota kojima su svedočili prije 25 godina. Životi mnogih nose trajni pečat i mi moramo nastaviti odavati počast žrtvama i suosećati sa svima koji su izgubili svoje najmilije i koji još uvek pate."

 

Tomaš Petriček, ministar spoljnih poslova Republike Češke obratio se danas video porukom na komemoraciji povodom 25. godišnjice genocida u Srebrenici. Između ostalog je naglasio da se genocid ne sme opravdavati.

“Čast mi je što vam se danas obraćam, jer duboko poštujem ovaj događaj. Pre 25 godina, u i oko Srebrenice je počinjen genocid. To se desilo tek generaciju ranije, u našoj Evropi... Teško je zamisliti danas. Ali, teško je bilo zamisliti i tada, a desilo se. Srebrenica će nas stalno podsećati da ne postoji vreme koje je u potpunosti sigurno i isključuje ogromne tragedije. Mi, kao ljudski rod to ne smemo zaboraviti“, kazao je Petriček.

 

Francuski predsednik Emmanuel Macron je u videoporuci na komemoraciji 25. godišnjice genocida u Srebrenici podsetio da se tu desila jedna od najvećih tragedija u modernoj istoriji.

"Francuska nije zaboravila više od osam hiljada žrtava, odraslih i dece koji su likvidirani. Uz duboke emocije pozdravljam preživele genocida i njihove porodice i izražavam im iskreno saučešće", rekao je Macron.

Kazao je da je, uprkos trenutnoj zdravstvenoj krizi, bilo izuzetno važno da se okupe i obilježe 25. godišnjicu genocida u Srebrenici i da odaju počast žrtvama.

"Srebrenica ostaje bolan simbol neuspeha međunarodne zajednice u pružanju zaštite civilima kada im je ta pomoć bila najpotrebnija. Neizbrisiva mrlja na zajedničkom sećanju tera nas da tražimo istinu i pravdu koji je neophodni za mirni suživot različitih zajednica", kazao je Macron.

 

Boris Johnson, premijer Velike Britanije u video poruci na komemoraciji povodom 25. godišnjice genocida u Srebrenici istakao je da žrtvama i budućim generacijama dugujemo da pamtimo dešavanja iz jula 1995. godine.

“Pre 25 godina dok je strašni konflikt besneo u BiH, Evropa je svedočila najgorem zločinu na svojoj teritoriji od vremena Drugog svetskog rata. Više od 8.000 muškaraca i dečaka muslimana ubijeni su u genocidu u Srebrenici, a više od 20.000 žena i dece nasilno deportovani. Želim da vam se još jednom pridružim u sećanju na žrtve tih užasnih događaja i da izrazim podršku porodicama i njihovoj borbi za pravdu. Kao i u mnogi drugim slučajevima tokom sukoba koji je doveo do nasilja i uništenja širom Zapadnom Balkana veliki broj porodica još uvek ne zna za sudbinu njegovih najmilijih“, rekao je Johnson i nastavio:

“Veliki broj počinilaca još uvek nije odgovarao za počinjena nedelja, a postoje i oni koji bi radije da zaborave ili negiraju značaj onoga što se desilo. To ne smemo dozvoliti da se desi. Žrtvama i budućim generacijama dugujemo da pamtimo Srebrenicu i osiguramo da se nikada ne ponovi.“

 

Linas Linkevičius, ministar spoljnih poslova Litvanije, obratio se videoporukom na današnjoj komemoraciji povodom 25. godišnjice genocida u Srebrenici i između ostalog rekao da iskreno želi pomirenje i jedinstvo za sve građane Bosne i Hercegovine.

“Danas obeležavamo tragični događaj koji je potresao svet. Pre 25 godina u najvećem masakru u Evropi nakon Drugog svetskog rata, brutalno je ubijeno više od 8.000 nenaoružanih i nevinih ljudi. Danas odajemo počast onima koji su izgubili život. Iskreno saučešće upućujemo njihovim porodicama i voljenima. Nudimo iskrene reči podrške onima koji su preživeli ovu tragediju. Tragedija je ostavila duboke tragove onima koji su preživeli, ali i svima nama“, naveo je  Linkevičius.

Genocid u Srebrenici, koji je zajednička sramota svih koji ga nijesu spriječili, i nas i međunarodne zajednice, svjedočanstvo je strašne stvarnosti jednog krvavaog rata, poručio je predsjednik Crne Gore Milo Đukanović, u povodu obilježavanja 25. godišnjice genocida u Srebrenici.

"Prošlo je 25 godina od genocida u Srebrenici, najvećeg stradanja na evrposkom tlu nakon Drugog svjetskog rata. Ovaj strašni zločin nad bošnjačkim narodom i danas nameće ista pitanja, zašto, kako je moguće na ovom tlu na kraju 20. vijeka nastane monstruozna misao o istrebljenju jednog naroda", poručio je Đukanović, u videoporuci emitovanoj danas na komemoraciji žrtvama genocida u Srebrenici.

Rekao je kako na to nema jednoznačnog ogdovora, a da je najtačnije reći da se genocid u Srebrenici može objasniti historijom koja mu je prethodila.

 

 

Stevo Pendarovski, predsednik Severne Makedonije je u video poruci na današnjoj komemoraciji povodom 25. godišnjice genocida u Srebrenici istakao da su događaji iz jula 1995. sećanje na opasni virus netrpeljivosti prema različitom.

“Pre 25 godina se dogodio genocid u Srebrenici, kada je više od 8.000 ljudi, većinom muškaraca i dečaka, sistematski ubijeno samo zbog toga što su bili Bošnjaci. Ovo je bez sumnje jedan od najmračnijih događaja u modernoj evropskoj istoriji za koji nema racionalnog opravdanja. Neki od zločinaca već su se suočili sa pravdom pred međunarodnim sudom pravde. Neki od preživelih sakupili su hrabrost da pogledaju u oči svoje dželate i da oproste onima koji su se pokajali za svoje zločine. Ali, mnogi i dalje žive sa strašnim traumama, dodatno pojačanim negiranjem i relativizacijom istine o zločinima“, kazao je Pendarovski i nastavio:

“Memorijalni centar i majke Srebrenice jasnom porukom nas suočavaju sa kolektivnom prošlošću i savest su naše generacije. One ne potiču mržnju, niti traže osvetu, jer time se produbljuje nepravda. Istinu i pravdu traže samo kao preduslov mira.“

 

Genocid u Srebrenici se dogodio, dokazivati ga više ne treba, svet zna ko je počinio genocid u Srebrenici. Zbog budućnosti, ali i zbog sadašnjosti, važno je kazati i prihvatiti kako za genocid nije i ne može biti kriv celi srpski narod, poručio je predsednik Hrvatske Zoran Milanović, povodom obeležavanja 25. godišnjice genocida u Srebrenici.

"Genocid u Srebrenici, sustavno, namerno i brutalno ubijanje više od 8.000 ljudi dogodio se pre samo 25 godina. U istoriji moderne Evrope, a pogotovo jedne države i naroda, bošnjačkog naroda u BiH, tako tragičan događaj zato je još uvek bolna rana i ispit naše ljudskosti", rekao je Milanović u videoporuci emitovanoj danas na komemoraciji žrtvama genocida u Srebrenici.

 

Iako je prošlo 25 godina od srebreničkog genocida za Srebrenicu i BiH još uvek nema pravde i mira, poručio je lider Pokreta “Samoopredjeljenje” i bivši kosovski premijer Albin Kurti.

Kurti je podsetio na reči Fouada Riada, sudije u Haškom tribunalu povodom potvrđivanja optužnice protiv Mladića i Karadžića za Srebrenicu u novembru 1995. godine.

“Dokazi koje je predočio tužilac opisuju nezamislive prizore i divljaštva: hiljade muškaraca pogubljenih i sahranjenih u masovnim grobnicama, stotine muškaraca pokopanih živih, žena i muškaraca osakaćenih i masakriranih, dece ubijene pred majkama, deda koji je bio primoran da jede jetru svog nećaka. Ovo su zaista prizori iz pakla, napisani na najmračnijim stranicama ljudske istorije".

 

Ono što se desilo u Srebrenici pre 25 godina je čin genocida neviđenih razmera u našem regionu i šire, tragedija koja se nikada nije smela dopustiti, poručio je predsednik Albanije Ilir Meta  povodom obeležavanja 25. godišnjice genocida u Srebrenici.

"Nikada nećemo zaboraviti te zločine. Taj, 11. juli. 1995. godine označava važnu prekretnicu za sve nas dok se sećamo onih koji su propatili nezamisliv užas u genocidu u Srebrenici, rekao je Meta u videoporuci emitovanoj danas na komemoraciji žrtvama genocida u Srebrenici, dodavši:

"Moramo svi dobro pogledati u sebe i moramo poslati jasnu poruku budućim generacijama. Naša je dužnost voditi proces izgradnje toleracnije, tolerantnije generacije ljudi i društvo oslobođeno od boli, diskriminacije i mržnje".

 

Premijer Kosova Avdullah Hoti uputio je poruku povodom 25. godišnjice srpskog genocida u Srebrenici u kojoj je naveo da se “molimo za 8.372 bošnjačkih civila, koje je nemilosrdno pogubila Vojska Republike Srpske Ratka Mladića”.

Kosovski premijer je naveo da je “barbarstvo koje se desilo 11. jula 1995. u Srebrenici, upozorilo da bi se takve tragedije apokaliptičkih razmera mogle dogoditi i kasnije i na žalost dogodile su se i stanovnicima Kosova, koji su takođe pretrpeli velike tragedije i tragedije istog agresora koji je na pragu 21. veka, da bi dominirao nad regionom, težio je da uništi druge etničke grupe”.

Hoti je istakao da je iako sa zakašnjenjem, nakon što se dogodilo mnogo krvoprolića, a stotine i hiljada života izgubljeno “demokratski svet intervenisao kako bi spasio potlačene narode i zaustavio Miloševićevu mašineriju jednom zauvek”.

“Narod Kosova, koji je i sam doživeo srpski genocid tokom 1998-99, saoseća sa narodom Bosne i Hercegovine! Bog blagoslovio žrtve Srebrenice! Bog blagoslovi ljude koji vole slobodu svuda u svetu!”, poručio je Hoti.


 



Povezane vesti