Balkanske Aktuelnosti 7/2017

Rečima "Ja jedva čekam kada će se pojaviti u međunarodnim organizacijama neki stav koji je važan za Makedoniju, za Crnu Goru, pa ćemo da vidimo kako će se Srbija postaviti", skoro da je zaprijetio ovim dvema zemljama

671373
Balkanske Aktuelnosti 7/2017

 

Bilateralni odnosi na Zapadnom Balkanu opet prolaze kroz težak period. Postoje čak i oni koji govore o ratu, koji govore o verovatnoći novih sukoba u regiji. Sve oči su sada uprte u stav Srbije i odnose Beograda sa Rusijom. Srbija sa jedne strane se sprema na otvaranje novih pregovaračkih poglavlja sa EU, a sa druge strane visoki zvaničnici zemlje su počeli zastupati antievropsku retoriku, koja se negativno odražava i na percepciju srbijanskog naroda prema EU. U anketi koja je objavljena 6. februara 2017. godine prikazano je da samo 47% naroda iz Srbije podržava članstvo u EU. Beograd, koji se usredsredio na predsedničke izbore koji su zakazani za april, prolazi kroz period napetosti u bilateralnim odnosima sa susednim zemljama.

Srbija nije započela baš uspešnu 2017. godinu kada su u pitanju bilateralni odnosi sa susednim zemljama. Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić je početkom januara, bez ikakvog povoda, pokrenuo kampanju protiv Makedonije. Podsetivši da je Makedonija u oktobru 2008. godine priznala nezavisnost Kosova te da podržava članstvo ove zemlje u UNESCO, Dačić je nepoštivanjem ustavnog imena Makedonije, odjednom počeo da podržava Grčku, koja poseduje problem oko imena sa ovom zemljom. Izazivanje jednog ovakvog problema Makedoniji, koja se duže vremena suočava sa dubokom političkom krizom i koja još uvek ne može da formira vladu, ne poklapa se sa načelom dobrosusednih odnosa.

Pored Makedonije, Dačić je napravio i korak protiv Crne Gore.

Rečima "Ja jedva čekam kada će se pojaviti u međunarodnim organizacijama neki stav koji je važan za Makedoniju, za Crnu Goru, pa ćemo da vidimo kako će se Srbija postaviti", skoro da je zaprijetio ovim dvema zemljama. Iako premijer Srbije Aleksandar Vučić pokušava da zastupa pozitivan stav prema Crnoj Gori, usključujući i medije, ostali akteri u Srbiji uporno bacaju ljagu na državu i identitet Crne Gore, a sve zbog toga što se Srbija još uvek nije pomirila sa činjenicom da je izgubila Crnu Goru. Nakon što je Podgorica uvećala napore povodom članstva u NATO, Srbija je povećala kampanju protiv Crne Gore.

U poslednjem periodu odnosi između Beograda i Sarajeva nisu baš na zavidnom nivou. Srbija sa jedne strane poručuje da podržava teritorijalni integritet BiH, a sa druge strane stoji nijema pred Miloradom Dodikom i njegovim separatističkim delima. Zbog svega toga se negativna percepcija prema Srbiji iz dana u dan povećava i u Sarajevu. Skoro sve intelektualne strukture u Sarajevu i dalje veruju da se Srbija meša u interne poslove BiH. Narednih dana može doći do nove napetosti između ove dve zemlje. Naime, Bošnjački član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović rekao je da stručnjaci u BiH analiziraju presudu Radovanu Karadžiću kako bi utvrdili da li ona nudi nove elemente na osnovu kojih bi bilo moguće pokretanje revizije postupka po tužbi protiv Srbije za agresiju i genocid pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu.

Međunarodni sud pravde u Hagu je u februaru 2007. godine odbacio tužbu BiH protiv SRJ, odnosno Srbije za agresiju i genocid.

BiH ima mogućnost da do februara 2017. godine pokrene postupak revizije presude.

Ukoliko Bošnjaci uspeju da u narednom periodu pokrenu reviziju odluke Međunarodnog suda pravde, zemljotres u odnosima Srbije i BiH biće neizbežan.

Odnosi Beograda i Zagreba su takođe zabrinjavajući. Odluka Rusije i Bjelorusije da Srbiji obezbede ratne avione, helikoptere i vazdušni odbrambeni sistem je izazvala strepnje kod Hrvatske i Kosova. I dok se Srbija naoružava, i Hrvatska povećava odbrambenu potrošnju. Granični problemi, problem manjina, suđenje ratnim zločincima i uzajamno nepoverenje su samo neki od faktora koji povremeno izazivaju napetost između Srbije i Hrvatske. Zagreb je prošlih meseci Srbiji blokirao otvaranje 23. i 24. pregovaračkog poglavlja kako bi Beograd primorao na neke ustupke. Zbog toga je između Beograda i zagreba došlo na napetosti. Usled činjenice da je nacionalistička retorika u porastu, kako u Srbiji, tako i Hrvatskoj, još uvek nije moguće prognozirati kakvim tokom će se voditi dijalog između Srbije i Hrvatske u narednom periodu. Ukoliko dođe do ozbiljnijih problema, prve negativne posledice osjetiće BiH.

Najveća napetost u poslednjih mesec dana osetila se između Srbije i Kosova. Pored toga što je Beograd pokušavao na Kosovo poslati provokativni voz, po naređenju Srbije za hapšenje, jednog od bivših komandata Vojske za oslobođenje Kosova, Ramuš Haradinaj je priveden u Francuskoj. Ovaj događaj je zategao odnose između Prištine i Beograda, a i dijalog, koji se vodi između dve zemlje uz posredništvo EU u ovom trenutku više nije konstruktivan. Čak šta više, počele su da se šire i priče da se treba izvršiti razmena teritorija na severu Kosova, gde žive Srbi i Preševske Doline na jugoistoku Srbije, gde uglavnom žive Albanci.

To što Srbija u poslednje vreme pokušava da zastraši susede se može povezati sa izborima koji su zakazani za april i političkim interesima. Sve dok se ne okonča izborni proces u Srbiji na Zapadnom Balkanu se mogu očekivati napetost i tenzije.

 



Povezane vesti