Hasan Nuhanović poručio da su treća strana genocida u Srebrenici međunarodna zajednica i UN

Hasan Nuhanović, jedan od svedoka srebreničkog genocida počinjenog u julu 1995. godine, poručio je na redovnoj sesiji Asocijacije nezavisnih intelektualaca Krug 99 kako je treća strana genocida međunarodna zajednica i UN.

670638
Hasan Nuhanović poručio da su treća strana genocida u Srebrenici međunarodna zajednica i UN

Hasan Nuhanović, jedan od svedoka srebreničkog genocida počinjenog u julu 1995. godine, poručio je danas na redovnoj sesiji Asocijacije nezavisnih intelektualaca Krug 99 o temi "Treća strana genocida..." kako je treća strana genocida međunarodna zajednica i Ujedinjene nacije (UN) koje su se u trenutku masovnih egzekucija nalazile u Potočarima.

Ta treća strana genocida, prema njegovim rečima, ne sme i ne može biti isključena iz opšte slike o tome šta se tu dogodilo i ona također mora da snosi svoju odgovornost, jer je ona bila i fizički prisutna na terenu i u državi.

Podsetio je da nakon donošenja Konvencije o sprečavanju genocida 1948. godine nijedna država na svetu nije označena za kršenje te konvencije, osim Srbije.

"Kaže se da je genocid počinjen u i oko Srebrenice - govorimo o presudi iz 2007. godine (Međunarodnog suda pravde) - od strane vojske i policije Republike Srpske (RS). Citiram deo presude. Ta treća strana genocida nije Srbija, odnosno nije srpska strana. Treća strana genocida je međunarodna zajednica, Ujedinjene nacije (UN). U ovom slučaju na terenu je bio holandski bataljon, 22.000 vojnika UN-a je bilo raspoređeno u BiH u momentu kada je izvršen pokolj u Podrinju jula 1995. godine", istakao je Nuhanović.

Podsetio je kako su sve članice UN-a dužne da deluju u skladu sa Konvencijom o sprečavanju genocida, a ne samo zemlje u regiji. 

Inače, Hasan Nuhanović je i fizički bio prisutan u Potočarima u leto 1995. godine što mu, kako je rekao, daje za pravo da govori i iz vlastitog ugla gledanja. 

On je rekao kako i međunarodna zajednica snosi svoju odgovornost i mišljenja je da u međunarodnu terminologiju koja govori o genocidu treba uvesti pojam "treća strana genocida".

"Ovde nismo imali samo egzekutora i žrtvu, ovde smo imali i treću stranu", naglasio je Nuhanović.

Govoreći o mogućnosti revizije presude u predmetu BiH protiv Srbije pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, podsetio je i na 16. april 1993. godine kad je Veće bezbednosti UN-a donelo Rezoluciju 819.

"Prvi paragraf Rezolucije kaže da Veće bezbjednosti UN-a se obraća Srbiji od koje traži da učini sve što je u njenoj moći da spreči genocid. Govorimo o 16. aprilu 1993, a znamo da je masakr bio dve godine kasnije, u julu 1995. O ovome niko ne govori", kazao je Nuhanović.

Adil Kulenović, predsednik Asocijacije nezavisnih intelektualaca Krug 99, kazao je da je cilj današnje sesije da "stvari vratimo na osnovno pitanje šta je genocid, koje su strane učestvovale u genocidu i šta su posledice genocida". 

"Prema oceni Kruga 99, mi smo suočeni sa činjenicom da je došlo do zamene teze, u kojoj se po strani ostavlja suština izvršenog genocida u Srebrenici i okolini, i da se nameću stereotipi kao da je u pitanju zločin koji se desio van BiH i van sveta. U tom smislu, posebno pojedini političari, u kontekstu revizije presude, žele na neki način staviti u drugi plan genocid, žele ga relativizovati  i prikriti tu činjenicu", istakao je Kulenović.

 



Povezane vesti