Čari Anadolije 37/2022

Čari Anadolije 37/Manastir Sumela

1825615
Čari Anadolije 37/2022

Sanja san i kreće na dug put jedan monah. Prelazi mora, prelazi planine. U snu je u jednoj pećini video Hz. Isu i Hz Merjemu. Hz. Merjem je rekla da je sveti Luka napravio ikonu i da su je u ovu pećinu doneli anđeli. Monah, koji je krenuo iz Atine, susreće drugog monaha u luci Trabzon. Ovaj monah iz Istanbula je sanjao isti san i traži pećinu. Dva monaha, ne znajući jedan za drugoga i polazeći s različitih mesta, pronalaze pećinu; štoviše, ikona je unutar nje. Odmah su prionuli na posao da ovo mesto pretvore u crkvu. Tako je nastao manastir Sumela, koji će kasnije postati jedno od važnih središta hrišćanstva. Zapravo, ovo je priča koju smo ispričali, je li se događaj doista ovako dogodio, ne zna se, jer o ovoj temi nema zapisa u istorijskim izvorima. Ali ovo je uobičajena priča. Možda je to samo priča ispričana kako bi se povećala verska privlačnost i izražajnost. Danas ćemo vam pričati o manastiru Sumela, čiji vrh, svojom visinom iznad nivoa mora, dotiče oblake.

Prvi manastiri podignuti su na vrhovima planina, u pustim krajevima sveta, kako bi bili daleko od ljudi i blizu stvoritelja. Izvodi se od reči "monos" što znači samoća ili biti sam. Monaški život počinje i razvija se prvi put u religijama indijskog porekla. Veruje se da je za razumevanje života i postizanje savršenog života potrebno odreći se materijalnog. Pobeći od sveta i njegovih blagoslova moguće je fizički i prostorno izolovano. Zato se samostani teškom mukom grade u pustinjama, na vrhovima stena, na mestima gde nema karavana. Kako vreme prolazi, ovakav način razmišljanja se takođe može videti u različitim geografskim područjima i različitim religijama. Međutim, manastiri dobijaju posebnu važnost u hrišćanstvu. Manastiri se pretvaraju u mesta gde se mala deca osposobljavaju za širenje svoje vere. I opet, izgrađeni su daleko od normalnog toka života, na mestima gde priroda tera ljude i koja nisu lako dostupna.

Manastir Sumela u Trabzonu impozantna je građevina koja je izgrađena izazivajući geografske uslove i zadivljuje one koji je vide. Manastir je dobio ime po reči "melasa" što znači "crna". Neki kažu da je manastir dobio ime po tamnoj gori na kojoj je sagrađen, a drugi kažu da je ikona Bogorodice ovde bila obojena crnom bojom, pa se tako i zvao... Manastir se smatrao svetim jer je u njemu bila ikona za koju se veruje da čini čuda. Verovalo se da ikona Device Marije, poznata i kao Crna Madona, ublažava bolesti, glad i sve vrste nevolja te stvara čuda.

Manastir Sumela, 1150 metara nadmorske visine, poznat je i kao manastir Device Marije. Građevina koja izgleda kao deo strmih litica izvan grada, u šumi, svojim je položajem nastavila tradiciju odabira mesta za manastire. Sumela, grčko-pravoslavni manastir, bio je najvažniji manastir u regiji jer je bila škola za školovanje monaha. Prvo se počela graditi restauracijom pećine u steni u crkvu. S vremenom je proširen strukturama uklesanim u stene, baš kao i njemu slični manastiri u Kapadokiji. Manastir je svoj današnji oblik dobijao više od hiljadu godina.

One koji žele posetiti manastir Sumela čeka pomalo izazovan uspon, jer na početku stepenica koje vode do manastira posetioce dovoze autobusi. Preporučujemo vam da bez žurbe uživate u impresivnom krajoliku i prirodi dok se penjete uz stepenice duge oko 300 metara. Okružen blagim mirisom šumskih ruža jedinstvenih za područje Crnog mora i divovskih graba, ova vas cesta može odvesti do onih čarobnih priča koje ste čitali u detinjstvu. Kada se uspenjete na uske stepenice i dođete do dvorišta manastira, dočekuje vas jedno sasvim drugo čarobno mesto. Na ulazu se nalaze stražarske prostorije zgrade koja se prostire na vrlo velikom prostoru. Manastir koji se sastoji od 72 sobe sa pećinom pretvorenom u crkvu, monaškim sobama, kapelicama, studentskim sobama, pansionom i bibliotekom, stoji pred vama u svom svom sjaju kao da je izašao iz bajke! Usred samostana nalazi se i sveti izvor. Velike kapi vode padaju sa stena iznad. Ova voda vekovima nikada nije bila prekinuta. Veruje se da Ayazma leči i smatra se svetom. Zato ga i danas često posećuju i hrišćani i muslimani.

 

Manastir Sumela nalazi se na popisu svetske kulturne baštine UNESCO-a i impresionira ljude svojim sjajem. Činjenica da je unatoč geografiji izgrađen ovako veliki kompleks, još jednom otkriva šta čovek može učiniti za ono u šta veruje. Osim impresivne arhitekture Sumele, pažnju privlače i njegove freske. U vreme kada je malo ljudi znalo čitati i pisati, freske su napravljene kako bi se ljudima govorilo o Bibliji. Stvaranje sveta, scene u Bibliji i neka čuda, Hz. Merjema i odlomci iz Isusova života prikazani su na ovim živopisnim freskama. Ove freske su s vremenom demontirane. No, po ostavljenim zidnim slikama može se shvatiti koliko su nekada bile veličanstvene. Tokom restauratorskih radova provedenih poslednjih godina pronađen je do sada nepoznati tajni prolaz. Otkrivene su nove freske, gde prolaz vodi do kapelice, gde su prikazani "Raj i pakao" i "Smrt i život".

 

Manastiri su složene građevine u kojima se prema potrebama dodaju nove prostorije i zgrade. Kako na njih ne bi uticale različite kulture i različita uverenja, grade se na mestima daleko od očiju i ljudi. U crnomorskoj regiji moguće je naići na veliki broj manastira. Zbog svojih impozantnih šuma, strmih litica, strmih i izazovnih planina, ova regija posebno izaziva pažnju. Ove građevine, koje su preživele do danas svedočeći različitim razdobljima, svojom prirodom i veličanstvenom arhitekturom oduzimaju dah.

Danas smo govorili o veličanstvenom manastiru Sumela, koji je među najvažnijim svetskim verskim centrima, o njegovim ikonama koje kao da su zabodene na strmim liticama i za koje se veruje da čini čuda, njegovom svetom vrelu sa svojim lekovitim kapima i njegovim impresivnim freskama.



Povezane vesti