Sedmična Analiza 80/SAD-Iran:Borba za prevlast

Analiza Can Acuna, analitičara idejne organizacije SETA

1672161
Sedmična Analiza 80/SAD-Iran:Borba za prevlast

Američko-iranski odnosi, za koje se očekivalo da će se nakon dolaska na vlast Joe Bidena razvijati u pozitivnom pravcu, nakon blokade nuklearnih pregovora počeli su se pretvarati u sukobe na iračko-sirijskom frontu. Iran posredničkim elementima na metu uzima američke vojne baze a SAD direktno bombardiraju iranske snage. Sukobi slabog intenziteta između dve zemlje povećavaju mogućnost eskalacije tako što će u svoj konflikt uvući i Siriju.

 

Za vreme vladavine Donalda Trumpa politika SAD-a prema Iranu je iz dana u dan bivala okrutnija, da bi se na kraju pretvorila u politiku ¨maksimalnog pritiska¨ nad Iranom. Dok se SAD povlačio iz nuklearnih pregovora, uveden je ekonomski embargo protiv Irana, kojem ni u kom slučaju nije bio dozvoljen izvoz nafte. Na liniji Irak-Sirija-Jemen podržavani su antiiranski elementi a koalicijom sa Izraelom i Zalivskim zemljama za cilj se imalo stvoriti maksimalan pritisak nad Iranom. Ubistvom komandanta snaga Al-Quds, Kasim Sulejmanija, i odgovorom Irana na napade, dve zemlje su se našle na pragu rata.

No, nakon što je Biden izabran za predsednika SAD-a, koalicija protiv Irana se raspala i američka politika naspram Irana je ¨omekšala¨. Biden je opet započeo nuklearne pregovore sa Iranom čime je stvorena relativno pozitivna atmosfera između dve zemlje. Prekid pružanja potpore ratu u Jemenu od strane SAD-a je potvrdilo ovu situaciju.

 

Međutim, beskompromisnim stavom stranaka i blokadom nuklearnih pregovora, napetost između dveju zemalja počela je rasti. Može se reći da su lobističke aktivnosti Izraela i Zalivskih zemalja u okviru SAD-a takođe imale uticaj na ovu napetost. U konačnici, dok su strane ušle u veliku borbu za prevlast narčito u Iraku, šiitski militanti (Hašbi Šaab) koji su pod uticajem Irana, počeli su napadati američke baze i logističke konvoje. Vazdušna baza u Erbilu, u kojoj su stacionirani američki vojnici, vojna baza Ayn el-Esed i drugi slični kompleksi postali su česta meta projektila i dronova opremljenih eksplozivima. Vojna američka sila u regiji pokušava pronaći način kako da vazdušnim bombardovanjem odgovori  šiitskim militantima. Sukobi slabog intenziteta, koji su prisutni između dve zemlje i njihovih posredničkih snaga, eskalirali su i u Siriji, kao što se i moglo očekivati. Iranski militanti su bespilotnim letelicama napali američku bazu koja je smeštena u regiji naftnog basena El Omar na istoku Deir Ezzore. SAD je nakon toga bombardovao sedište šiitskih militanata u regiji Elbu Kemal.

 

Sada se postavlja pitanje da li će strane izabrati nastavak eskalacije ovih sukoba. I dok obje strane pokušavaju dobiti na snazi kako bi dobili na superiornosti u nuklearnim pregovorima, isto tako obje strane ne odustaju od prikazivanja vojnih aktivnosti na terenu. Ceh svega ovoga plaćaju zemlje poput Iraka i Sirije. Period u kojem se Sjedinjene Države postupno vojno povlače s Bliskog istoka može se smatrati ohrabrujućim za Iran. No, nikako se ne treba zaboraviti ni uloga ravnoteže koju igraju Izrael i Zalivske zemlje.



Povezane vesti