Sedmična analiza 37: Nova geopolitička borba u Istočnom Mediteranu

Analiza direktora za bezbednosna istraživanja idejne organizacije SETA doc.dr. Murata Yešiltaša.

1488493
Sedmična analiza 37: Nova geopolitička borba u Istočnom Mediteranu

Nova geopolitička borba u Istočnom Mediteranu

 

Razvoj događaja na istočnom Mediteranu poslednjih sedmica pružio je jasniju sliku geopolitičke borbe u regiji koja se sastoji od Bliskog istoka i severne Afrike (MENA). Nema sumnje da će ova regija, koja se može definisati kao područje super geopolitičke borbe, biti jedna od regija u kojoj će se u narednom periodu doživeti velika konkurencija mnogobrojnih aktera.

 

Razvoj događaja na istočnom Mediteranu nastavljaće se kao produžetak geopolitičkog takmičenja na Bliskom istoku. Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati učestvuju u takmičenju na Mediteranu kao prirodni saveznici Egipta i Izraela u regiji Levant. Glavni cilj ovog fronta su okruženje Turske i njeno restriktovanje. Trenutno su ove države uspostavile novo savezništvo s Grčkom i kiparskim grčkim sektorom. Primer toga je nedavna vežba UAE i Grčke.

Temeljni cilj ovog bloka je suzdržavanje i ograničavanje Turske. Obuzdavanje znači da će geopolitički antiturski blok u pogon staviti politiku kojom će se pokušati sužiti delovanje Turske. Ograničavanje je uspostavljanje ravnoteže naspram turske vojne sile i smanjenje njene efikasnosti na minimum.

Jedan od prvih elemenata suzdržavanja je formiranje međunarodne koalicije koja bi uspela uravnotežiti Tursku. Zbog toga se Turska u grčkim medijima poredi sa Sovjetskim Savezom u vreme Hladnog rata. Drugi ogranak ograničavanja čine geopolitička i geo-ekonomska borba u okviru Mediterana. Zbog toga su koraci Turske u Libiji i na Mediteranu zasmetali ovim akterima.

U savezu, koji pokušava suzdržati Tursku, Grčka vodi glavnu reč, a Francuska se pojavljuje kao agresivni akter koji u svoj ovoj priči pokušava pronaći sebi mesto. Pokušaj Macrona da u Levantu sebi pronađe mesto se može okarakterisati korakom koji je preduzet u ovom smeru. Francuska pokušava popuniti prazninu koju je ostavila Evropa i povratiti staru moć, čime pokušava pronaći i novu poziciju naspram Nemačke.

Grčka deluje sa jako jednostavnim argumentima. Ako po strani ostavimo njenu ideološku helenističku strategiju u čiji centar je smestila Tursku, cilj joj je da sebe prikaže delom višestranačke koalicije, u kojoj neće biti sama protiv Turske. Ovo ujedno objašnjava i činjenicu zbog čega stalno popusta SAD-u, Izraelu, UAE, Egiptu, Francuskoj i Saudijskoj Arabiji. Ukoliko bi kojim slučajem ostala sama protiv Turske, onda bi Grčka bila opet suočena sa ¨košmarom¨.

 

Strategija ograničavanja u sebi sadrži vojne elemente. U tom okviru, potpuno je jasno da saradnja na polju odbrane između Grčke i SAD-a ima za cilj da vojno uravnoteži Tursku. Možda bi se trebali osvrnuti na korake koje je SAD učinio u poslednje vreme, a to su proširenje i modernizacija vojne baze Souda na Kritu, obnova aerodroma Larisa, povećanje kapaciteta vazdušne baze Stefanovikeio, modernizacija luke Dedegac (Aleksandropoli) i sl. Osim toga, činjenica da je SAD zatvorio oči pred snabdevanjem Grčke avionima F-35, kupovinom 18 borbenih aviona tipa Rafale od Francuske (8 aviona je donirano) su samo neki od koraka koji su orijentisani pokušaju uspostavljanja ravnoteže protiv Turske.

S druge strane, na popis treba dodati najavu Washingtonske administracije da je ukinula embargo na oružje južnom kiparskom sektoru. Međutim, u ovom se trenutku od SAD-a ne očekuje pružanje teškog oružja južno-kiparskoj administraciji.

U tom slučaju, pretpostavlja se da bi jedan ovakav potez značio gubljenje Turske i realizacija turskih alternativa preko Kipra. Ovde se trebamo prisetiti krize iz 1977. godine. Kada je Kiparski grčki sektor pokušao da od Rusije kupi sistem S-300, Turska je istovremeno blokirala ostrvo i izjavila da će intervenisati, čime je kiparska grčka administracija bila primorana da ruske projektile ustupi Grčkoj.

Suzdržavanje i ograničavanje Turske je trenutno samo politički projekat. Realizacija ovog projekta najviše bi naškodila NATO savezu, pa je zbog toga Istočni Mediteran postao jedan od najvažnijih test projekata. Istočni Mediteran će od sada često biti pozornica geopolitičke, geoekonomske i vojne napetosti. Pobednik će biti odlučna i strpljiva strana.



Povezane vesti