Sedmična Analiza 12/2020

Analiza docenta dr. Murata Yešiltaša, direktora za sigurnosna istraživanja/SETA

1381462
Sedmična Analiza 12/2020

 

Nova vrsta virusa Corona (Covid 19), koja se pojavila u kineskoj provinciji Wuhan u januaru i koji se za samo tri meseca proširio po celom svetu, prouzrokovala je veliki udarac na celokupan globalni sistem. Svetska politika je u poslednjih 10 godina svedočila zbivanjima globalnih razmera. 11. septembra globalni sistem je bio suočen sa sigurnosnom krizom, da bi se ova kriza, pojavom ISIS-a, transforimsala u globalnu sigurnosnu krizu. 2008. godine svet je bio suočen sa globalnom finansijskom krizom/recesijom. I pored toga što je prošlo više od deset godina, umesto napretka, globalni sistem je zabeležio nazadak; ekonomski pokazatelji su nazadovali. Trgovinski rat između SAD-a i Kine zapretio je globalnom ekonomskom poretku tako da su se iz dana u dan povećavala očekivanja da će se uskoro pojaviti nova globalna kriza. Politička kriza na globalnom nivou, povećanje ultra radikalnih skupina, nefunkcionalnost međunarodnih institucija i kriza u Siriji su pitanja koja su sa sobom donela i činjenicu da se preispita budućnost globalnog sistema. Međutim, te probleme niko nije protumačio kao pesimističku i neizvesnu budućnost. No, epidemija zvana Corona ukazuje na mnogo dublju krizu i neizvesnim stvara budućnost globalnog sistema.

Corona je pre svega globalno zdravstveno pitanje koje se direktno tiče bezbednosti ljudi. Ljudska sigurnost smatra se jednim od centralnih pitanja svetske politike i svetske sigurnosti još od 1980-ih. Epidemija Corone počela je proizvoditi učinke izvan ljudske sigurnosti i globalnog javnog zdravlja. Prvi i najvažniji učinak nesumnjivo se primećuje na globalnoj ekonomiji. Neizvesnost u vezi toga do kada će trajati ova pandemija, da li će se uzeti pod kontrolu, njen kobni uticaj po čovečanstvo i da li će se opet ponoviti su pitanja koja se već od sada negativno odražavaju na globalnu ekonomiju.

Zastoj rasta kineske ekonomije, obustava proizvodnje u ovoj zemlji, zastoj u Italiji, Francuskoj, Nemačkoj i Španiji, kao ekonomskim lokomotivama, uslovili su da se na scenu pojave igrači poput SAD-a. I pored intervencije Američke centralne banke u vrednosti od 700 milijardi dolara, tržišta nisu uspela pozitivno odgovoriti na ovu preventivnu meru. Kennet Rogoff, jedan od glavnih savetnika u ekonomskim institucijama poput MMF-a, tvrdi da će svetska ekonomija ući u recesiju nakon perioda smanjenja. Institut za istraživanje Oxford tvrdi da će zemlje u razvoju, koje poseduju vanjski dug, imati poteškoće u otplati dugova.

S druge strane, Američka centralna banka provodiće politiku monetarne ekspanzije, metodu koja se ne primjenuje često. Francuska je, s druge strane, objavila da planira izdvojiti novac za borbu protiv Corone s ogromnim proračunom od 500 milijardi eura. Preduzete mere ne usporavaju recesiju u ekonomiji, jer su se stvarna tržišta zaustavila. Ako tako krene, čini se malo verovatnim da će se globalna ekonomija oporaviti u naredne dve godine. Celokupna ova situacija može rezultirati ekonomskom depresijom i bankrotom zemalja koje poseduju ¨krhku¨ ekonomiju. Stoga bi epidemija Corone mogla globalnu ekonomiju dovesti u istorijsku krizu što može prouzrokovati promenu strukturalne situacije u globalnoj ekonomiji.

Druga dimenzija epidemije Corone, koja se tiče budućnosti globalnog sistema, direktno se odnosi na globalnu sigurnost. Kao što je navela i vlada Republike Turske, Corona je „globalni problem, ali nacionalna borba”. To podstiče sve zemlje da usvoje metodu borbe za sopstveni spas. Svaka država pokušava da spasi sebe i svoje građane. Kina, Italija, Francuska, SAD, Španija i mnoge evropske zemlje počele su preduzimati drastične mere. Od početka pandemije, Turska je zemlja koja je preduzela najrigoroznije mere zaštite od širenja korona virusa. Skoro sve zemlje su međusobno prekinule vazdušne linije. Francuska je zatvorila sve granične prelaze. Velika Britanija sledi drugačiju strategiju od ostatka sveta, što je prouzrokovalo paniku kod naroda ove zemlje. Francuska je odložila drugi krug opštinskih izbora; Španija je saopštila da su sve privatne bolnice prešle u upravu države. U Holandiji je, nakon 1973. godine i naftne krize po prvi put bila svedok obraćanja premijera narodu. U SAD-u je u regijama koje su zahvaćene koronom zabieleženo povećanje ličnog naoružavanja. Ukoliko se ovako nastavi, panika će usloviti pojavu nacionalne sigurnosti koja će se potom proširiti i na celi svijet.

Virus korona se negativno odrazio na globalnu ekonomiju i globalnu sigurnost, što će kasnije definisati budućnost globalnog sistema. Prvi uticaj će se direktno odaraziti na ekonomju zemalja. Snažne zemlje neće imati problema u vezi preduzimanja preventivnih mera, no neuravnoteženost koja će se pojaviti u globalnom ekonomskom sistemu odraziće se i na velike ekonomije. Siromašne zemlje neće imati više šta da izgube.

Kako se pojedinci koji paniče povećavaju, socijalna psihologija će slediti njihovo panično ponašanje i proizvesti rezultat koji može izazvati politički haos. Stoga će društva snažne socijalne otpornosti preživeti ovaj proces s manje štete.

Treći efekat temelji se na državnoj otpornosti. Države koje su institucionalizirane, imaju standardne postupke i imaju jak mehanizam odlučivanja preživjeće ovo razdoblje s manje štete. Slabe zemlje će još više oslabiti i možda će se čak pretvoriti i u bespomoćne države.

Najveroatnije, kada se epidemija završi, suočićemo se sa globalnim krhotinama. Pričekaćemo i spoznati kako će se ta olupina pripremiti za novi globalni poredak.



Povezane vesti