Balkanske Aktuelnosti

Balkanske zemlje se i tokom 2016. godine suočavaju sa ekonomskim poteškoćama

434355
Balkanske Aktuelnosti


Balkanske zemlje se i tokom 2016. godine suočavaju sa ekonomskim poteškoćama. Pored Grčke, koja dnevni red međunarodne zajednice okupira ekonomskim problemima, i u drugim zemljama regije ekonomski i društveni problemi ovoga karaktera su i dalje aktuelni. Narod regije od zvaničnika očekuje da poveća nivo napretka u zemlji. Paralelno tome, svi lideri balkanskih zemalja upućuju poruke da će se u narednom periodu orijentisati ka ekonomiji.

Prihod po glavi stanovnika u Nemačkoj 1910. godine nije bio dvostruko veći od prihoda po glavi stanovnika u balkanskim zemljama. Danas se ta razlika procenjuje na 7-8 puta više u korist Nemačke. Pretpostavke MMF pokazuju da bruto nacionalni dohodak izračunat na osnovu kupovne moći 2015. godine balkanskih zemalja iznosi 85 odsto bruto nacionalnog dohotka Turske. Ovi podaci ukazuju na slab nivo ekonomskog napretka balkanskih zemalja.

Postoji nekoliko razloga zbog slabog razvoja napretka u balkanskim zemljama. Pre svega, ratovi koji su se dogodili 1990-tih godina na prostorima bivše Jugoslavije uslovili su veliku ekonomsku nestabilnost i preveliko korištenje investicionih izvora. Na primer, direktna i indirektna šteta koje su godine rata naneli BiH procenjuju se na 115 milijardi dolara. Kada se okončao rat u BiH, bruto nacionalni dohodak ove zemlje iznosio je samo 20 odsto od bruto nacionalnog dohotka pre rata. Šteta koja je naneta industriji i infrastrukturi Srbije nakon NATO intervencije usmerenoj 1999. godine, procenjuje se na 29,6 milijardi dolara. Ratovi na prostorima bivše Jugoslavije su se odrazili i na strukturu populacije u zemljama regije. Ratovi su uslovili stradanje na stotine hiljada ljudi, dok se oko 3 miliona ljudi raselilo ili izbeglo. Podaci Visokog komesarijata UN-a za izbeglice pokazuju da 450 hiljada ljudi, koji su se iselili ili raselili iz zemalja Zapadnog Balkana, i dalje čekaju na trajno rešenje.

Osim ratova i sukoba, 1990. godine su bile i godine ekonomske napetosti na Balkanu. Usled faktora kao što su nedovoljan razvoj institucija koje bi uslovile rad tržišne ekonomije, ograničena ekonomska sloboda, neproduktivna ulaganja, kašnjenje sa privatizacijom i pružanje prioriteta političkim, a ne ekonomskim ciljevima, negativno su se odrazili na ekonomski proces na Balkanu. Iako su Albanija, Bugarska i Rumunija uspele izbjeći rat, usled političke i ekonomske nestabilnosti sa kojom su se suočavale, i danas je nivo napretka u ovim zemljama i dalje nizak.

Period od 2000-2008 su godine kada je balkanska ekonomija u neku meru oživela. Naime, u ovom periodu je bruto nacionalni dohodak balkanskih zemalja zabeležio napredak od preko 5 odsto. No, globalna ekonomska kriza odrazila se i na ekonomiju balkanskih zemalja 2009. godine. Da bi se bolje shvatio nivo napretka balkanskih zemalja, potrebno je uporediti bruto nacionalni dohodak po glavi stanovnika izračunat na osnovu kupovne moći sa srednjom vrednočću bruto nacionalnog dohotka 28 evropskih zemalja. Naime, ako izuzmemo Grčku, prosečan nacionalni dohodak po glavi stanovnika u balkanskim zemljama 2015. godine iznosio je samo 40 odsto prosečnog bruto nacionalnog dohotka 28 evropskih zemalja. U poređenju sa evropskim zemljama, balkanske zemlje poseduju za 60 odsto manji nacionalni dohodak po glavi stanovnika.

Bruto nacionalni dohodak balkanskih zemalja nije homogen. Na primer, kada se uporede bruto nacionalni dohoci izračunati na osnovu kupovne moći, može se zaključiti da je na Rumuniju 2013. godine otpadalo 45 odsto ukupnog bruto nacionalnog dohotka preostalih 9 zemalja. Kada se uporedi udeo ukupnog bruto nacionalnog dohotka 10 balkanskih zemalja, može se zaključiti da 31 odsto otpada na Rumuniju, 29 odsto na Grčku, 11 odsto na Bugarsku, 9 odsto na Srbiju i 8 odsto na Hrvatsku. Kosovo, Crna Gora, Makedonija, Albanija i BiH dele ostatak bruto nacionalnog dohotka koji ukupno iznosi oko 12 odsto.

Čelnici regije, usled niskog prosperiteta, prilikom definisanja ekonomske politike, ne smeju delovati kratkoročno, niti se pridržavati provedbi koje su samo trenutno rešenje. Umesto toga, treba se definisati ekonomska politika koja će ubrzati ekonomski rast i koja će za cilj imati visoki stepen prosperiteta na duge staze.



Povezane vesti