Osmanski dokumenti iz arhiva fojničkog samostana: Zbirka za bolje razumevanje bh. prošlosti

Ove zbirke koje se čuvaju u samostanima u BiH mogu se uporediti sa zbirkama, koje se čuvaju u pravoslavnom manastiru na planini Atos, rekao je autor zbirke profesor emeritus Michael Ursinus

Osmanski dokumenti iz arhiva fojničkog samostana: Zbirka za bolje razumevanje bh. prošlosti

Centar za istorijska istraživanja (CeHIS) Filozofskog fakulteta u Sarajevu danas je organizovao promociju zbirki osmanske arhivske građe koja se čuva u Franjevačkom samostanu Duha svetoga u Fojnici pod naslovom "Fojnica: Osmanski dokumenti iz arhiva Franjevačkog samostana".

Zbirku je priredio nemački profesor emeritus Michael Ursinus, jedan od vodećih svetskih osmanista, dugogodišnji profesor osmanske i bliskoistočne istorije na univerzitetima u Birminghamu, Freiburgu i Heidelbergu, prenosi Anadolu Agency (AA).

Ursinus je istakao da je još 1971. godine odlučio da će se jednog dana, kada se penzioniše, ozbiljno posvetiti izučavanju izvora na ovim prostorima.

Tada je bio na proputovanju Evropom, a automobil, popularno zvan "spaček", pokvario mu se u tadašnjoj Jugoslaviji.

"Ove zbirke koje se čuvaju u samostanima u BiH mogu se uporediti sa zbirkama koje se čuvaju u pravoslavnom manastiru na planini Atos, koja je izuzetno poznata u naučnim krugovima. Dokumenti su izuzetno značajni zbog toga što govore o ranom dobu osmanske istorije o kojem vrlo često o nekim pitanjima nema drugih informacija, nego onih koje se susreću u narativu. Ovde imamo dokumente. Zbog toga ovo je vrlo vredan izvor za istoričare, koji govori o franjevcima u Osmanskom carstvu, koji govori položaju katolika i hrišćana, uopšteno, u Osmanskom carstvu. Ovo je izvor koji će istoričarima omogućiti da preispitaju neke ranije tvrdnje i donesu neke nove zaključke o hrišćanstvu i položaju hrišćanskih zajednica u Osmanskom carstvu", istakao je Ursinus.

Fahd Kasumović, docent katedre za istoriju Filozofskog fakulteta u Sarajevu, kazao je da mu je izuzetno zadovoljstvo što ima priliku promovisati knjigu eminentnog stručnjaka, kakav je osmanista Ursinus. Dodao je da je reč o zbirci koja sadrži oko 3.000 dokumenata i koja je kulturalno blago BiH.

"To su dokumenti koji svedoče o kulturalnoj raznolikosti ove zemlje, o načinu na koji su nemuslimanske zajednice bile tretirane u islamskom kulturno-civilizacijskom kontekstu. One svedoče, takođe, i o oblicima ponašanja, životu, načinu na koji su predstavljani drugi, jednostavno o kulturi života, ljudskim isksutvima, svemu onome što nam je povest ostavila", rekao je Kasumović i nastavio:

"Smatram da je, takođe, u BiH na univerzitetu koji trenutno teži internacionalizaciji, povećanju međunarodnog protoka, posebno značajno da imamo priliku čuti istaknute profesore s drugih evropskih univerziteta."

Amir Duranović, rukovodilac CeHIS-a na Filozofskom fakultetu, rekao je da je centar promocijom zbirke "Fojnica: Osmanski dokumenti iz arhiva Franjevačkog samostana" želi doprineti boljem razumevanju bh. prošlosti.

"Nama kao centru, kao instituciji, koja je mlada jako je važno da imamo goste svetskog ranga i da promovišemo temu koja je veoma važna. U ovim danima, kada se spominje značajan događaj iz Ahdname franjevcima, govorimo o dokumentima koji su nastali tokom 16. veka uglavnom u interakciji između franjevačke zajednice i osmanske administracije u Bosni. Kritičko sagledavanje bh. istorije ne može proći bez dubljeg uvida u primarne istorijske izvore", istakao je Duranović.

Višetomno izdanje sadrži osmanske dokumente iz 16. veka koji su deo kapitalne samostanske zbirke Acta Turcarum (Turski dokumenti), nastali kao rezultat delovanja različitih aktera osmanskog političko-administrativnog sistema.

Čitatelji među njima mogu sresti sultanske spise, zapovesti i povelje, pisma/naredbe i potvrde visokih provincijskih vojno-upravnih dužnosnika, kakvi su bili bosanski namesnici, zatim, sudsko-administrativna akta kadija i naiba te listine čiji su izdavači službenici lokalne vlasti, kao što su fojničke vojvode i emini. Najvećim delom, radi se o originalnoj građi, koja do sada nije objavljivana, što ove izvore čini posebno vrednim.

Zajednička karakteristika svih navedenih dokumenata je da se, na neki način, mogu povezati s franjevačkom zajednicom, ali i da, paralelno s tim, sadrže podatke koji su itekako važni za bolje razumevanje istorije Bosne u osmanskom političkom i društvenom kontekstu.

 


Tagovi: Sarajevo

Povezane vesti