Spomen park Kraljevo: Ni nakon 74 godine, ne znaju se imena svih streljanih

Jedan od prvih gradova u kojem su Nemci 1941. godine, za vreme Drugog svetskog rata, izvršili masovno streljanje i za šest dana ubili pet hiljada muškaraca, žena, dece i starih osoba u Srbiji jeste Kraljevo.

Spomen park Kraljevo: Ni nakon 74 godine, ne znaju se imena svih streljanih

Jedan od prvih gradova u kojem su Nemci 1941. godine, za vreme Drugog svetskog rata, izvršili masovno streljanje i za šest dana ubili pet hiljada muškaraca, žena, dece i starih osoba u Srbiji jeste Kraljevo.

 

Danas nedovoljno sređen i očuvan, memorijalni kompleks u Kraljevu "Spomen park", koji obuhvata 12 hektara zemljišta, do devedesetih godina prošlog veka, za vreme bivše Jugoslavije, svakog 14. oktobra bio je posećen od delegacija iz svih šest republika, učenika i ostali Kraljevčana, kada bi u 11 časova zvukom sirena počelo dostojanstveno odavanje počasti žrtvama, najvećim delom samih žitelja grada.

 

"To je bio jedan jugoslovenski kult jer su republike preuzele da svake godine po jedna od njih izvede svoj umetnički i memorijalni program u znak sećanja na nevino stradale žrtve. Od kada je počela tranzicija, smenjivanje vlasti, brisanje prošlosti, došla su neka nova vremena, nove političke snage, koje su smatrale da je to obeležavanje memorijalnih događjaja ostatak komunističkog poretka", ispričao je za Anadolu Agency (AA) predsednik Društva za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije iz Kraljeva Milan Matijević.

 

Osim toga što je prestalo obeležavanje svake godine, sam memorijalni kompleks je zapušten i o njemu niko nije vodio računa. Tako nije bilo neobično, da se na prostoru stratišta pet hiljada ljudi, koji su tu i sahranjeni, vidi otpad, razbacano smeće, konji i krave kako trče i pasu.

 

Iako je poslednjih godina, ovom memorijalnom kompleksu posvećena veća pažnja i počelo se sa ograđivanjem, zatim izgradnjom spomen sobe u koju će biti urezana imena identifikovanih žrtava, danas je jedino razlika u tome što nema otpada.

 

"Praktično su konji trčali po Spomen parku. I sada, zato što nije rešeno definitivno pitanje ograđivanja i dovođenje ovog kompleksa na nivo jednog memorijalnog spomenika, imamo konje koji opet i ponovo trče kroz Spomen park", naveo je Matijević i dodao da samo ograđivanje neće mnogo pomoći jer se i dalje provaljuje.

 

Pored Spomen groblja stoji jedan veliki vagon, koji je simbol sećanja na izbeglice iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Slovenije, među kojima je bilo dosta Jevreja i Roma, koji su dolazili u Kraljevo ne bi li našli utočište od strahota rata.

 

"Kada je vršeno streljanje, Nemci su iz vagona uzimali taoce i dovodili ih direktno na streljanje. Mnogi od njih nisu ni imali lična dokumenta", rekao je Matijević, navodeći da su ti ljudi poslužili Nemcima kako bi namirili broj koji su zacrtali i istakao:

 

"Ni nakon 74 godine, ne znaju se imena svih streljanih."  

 

Taj vagon je zahvaljujući Društvu u jednom trenutku bio sređen, ali opet je pokraden, ispreturan, polomljena su mu stakla i nalazi se u jako lošem stanju.

 

 

 

- Kraljevački crni oktobar -

 

Nakon aprilskog bombardovanja Beograda, Nemci su prodrli do Kraljeva i okupirali ga, ispričao je Matijević i dodao:

 

"U međuvremenu, patriotske snage, partizani i četnici su se organizovali da izvrše proboj u Kraljevo. U borbama koje su se desile, Nemci su napravili blokadu. U strahu da građani ne pređu u redove oslobodilačke vojske, počeli su da hapse ljude, prave racije i da ih zatvaraju u krug Železničke radionice, kako su Nemci zvali, u lager."  

 

Iz tog lagera mali broj ljudi se spasao, a pošto su se borbe i dalje vodile i rasplamsavale, nemačka komanda je odlučila da sprovede svoju naredbu, prema kojoj za svakog ubijenog nemačkog vojnika će biti streljano sto ljudi, a za ranjenog 50.

 

"Od 14. do 20. oktobra streljan je veliki broj ljudi. Još se utvrđuje tačan iznos, a jedan podatak koji je dospeo iz Nirnberga za vreme procesa fašističkim glavešinama govori da je ovde figurirala cifra od 5 hiljada ljudi", rekao je Matijević, naglasivši:

 

"Streljane je bilo masovno. Nisu birali mnogo koga će da streljaju, streljali su radnike, žene, decu, profesore, zemljoradnike, sve koji su im došli pod mitraljez. S obzirom da je čaršija bila blizu, Nemci su postavili dva topa pored lokomotivske hale i dok su mitraljezi pucali, ispaljivali su topove da se u gradu ne bi čulo. Od tih ispaljenih granata i topova, takođe su stradali mnogi nevini, naročito iz sela u okolini grada."

 

Potpredsednik Društva Boško Vojinović ispričao je svoja sećanja na oktobar 1941. godine, koji je tada imao deset godina:  

 

"Kada je bilo streljanje čuo sam mitraljeze, još uvek se sećam tog zvuka. Kada se završilo, posle desetak, dvadeset dana, sa još nekoliko drugova i drugarica došao sam ovde. U jednom uglu smo videli da krv izlazi iz zemlje. Malo smo pipinuli nogom, rukom, ono žitka krv, od koje smo se kao deca zgrozili".

 

 

- Usamljeni spomen-kamen -

 

Krajem šesdesetih godina 20. veka, pokrenuta je akcija da se područje na kojemu su vršena streljanja obeleži na dostojan način. Na raspisanom konkursu za idejno rešenje izgleda spomen-parka prvu nagradu su osvojili arhitekte Spasoje Krunić i Dragutin Kovačević. Uređenje spomen-parka završeno je 1970. godine.

 

Na prostoru kod masovnih grobnica, sagrađen je spomenički kompleks u vidu nekoliko kolona kamenih skulptura, koje su izrađene tako da podsećaju na posečena stabla.

 

"Ove oblice predstavljaju jedan presečen život u različitim dobima, uzrasta ovih nevinih žrtava koje su ovde streljane", rekao je Milan Matijević.

 

Odvojen od ostalih, blizu pruge i vagona kojim su dovožene izbeglice, koje su podelile sudbinu Kraljevčana tih šest dana oktobra 1941. godine, stoji jedan spomen – kamen. Postoji priča da je taj kamen podignut ubijenom Nemcu, ali Kraljevčanin Dragan Jovanović, čiji je deda sahranjen na ovom prostoru, za Anadolu Agency je rekao da tu nije sahranjen Nemac, već doktorka iz fabrike vagona, koja se suprotstavila streljanju dece.

 

"Tu je žena streljana, pa su je ubacili sa muškarcima. Da ne bi bila pored muškaraca, žene su je iskopale i prebacile je ovde. Tu nije streljan nijedan Nemac, već žena. Ona je htela da osudi komandira koji je naređivao streljane. Taj komandir joj je rekao ’videćemo se opet’ i onda su je doveli na ovo mesto gde je streljana. I zato taj kamen postoji ovde odvojeno. Ovde nije streljan nijedan Nemac", ispričao je Jovanović.

 

(Anadolu Agency)

 


Tagovi:

Povezane vijesti