Balkan bi bez evropske perpektive svoju poziciju pronašao na različitim stranama

Skup ministara zemalja Zapadnog Balkan prošle sedmice u Beogradu, na kojem su po prvi put učetstvovali i ministri kosovske vlade, bio je dobar...

31709
Balkan bi bez evropske perpektive svoju poziciju pronašao na različitim stranama

Skup ministara zemalja Zapadnog Balkan prošle sedmice u Beogradu, na kojem su po prvi put učetstvovali i ministri kosovske vlade, bio je dobar, jer takvi skupovi mogu da, barem privremeno, smire tenzije, ocijenio je Predrag Simić, profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

 

Simić je na temu razvoja odnosa u regionu u razgovoru za Anadolu Agency (AA) konstatovao da su sve zemlje Balkana "bez evropskog svetionika na Balkanu koji teško tinja", suočene sa puno rizika.

 

"Svaki pokušaj da koordiniramo, da Balkanom nekako upravljamo u nekom pozitivnom pravcu, čak bez tog evropskog orijentira je jako važno. Jako je važno da u odsustvu tog evropskog cilja balkanski političari prevaziđu sebe i pokažu se kao državnici koji mogu da ne dozvole da ovaj region ne ponovi sudbinu koju je imao prethodnih četvrt veka", rekao je Simić.

 

Podsjetivši de će Johanes Han biti komesar za pregovore o proširenju i da je on nagovijestio da neće biti proširenja za vrijeme njegovog mandata, Predrag Simić je to ocijenio kao veoma lošu vijest za zapadni Balkan. Takođe je ocijenio kao važne poruke odlazećeg komesara za proširenje EU Stefana Fulea zbog toga što neće dobiti nasljednika u kapacitetu kakav je on imao.

 

"Bez evropske perspektive Balkan će pronaći svoju perspektivu, ali će je pronaći na različitim stranama. Mi već vidimo da se pojedine balkanske zemlje polarizuju prema Rusiji, Turskoj, arapskom svetu, a ima tu i Kine", rekao je Simić, naglasivši da je to loše i za Balkan i za Evropu.

 

EU kao model, ideal, cilj koji je ujedinjavao je, kako je naveo Simić, prestao biti ono što je bio tokom prethodnih četvrt vijeka i posljedica toga je ono što je na Balkanu.

 

"Najvažnija vest je što je Balkan još uvek miran, ali je okružen plamenim obručom koji se rasprostire od Ukrajine preko Sirije, Iraka sa kojima je Balkan povezan više nego što mi želimo da priznamo i to osećamo u tenzijama, ponekada nas iznenađujući, kao što je bio incident na utakmici Srbija-Albanija", ukazao je ekpert za međunarodnu politiku iz Beograda.

 

Komentarišući izjavu šefa kosovske diplomatije Envera Hoxaja tokom boravka u Beogradu da je od priznanja Kosova mnogo važnije da između društava Srbije i Kosova postoji dijalog koji bi vodio k pomirenju, Simić je istakao da su to "lepe reči koje se ponavljaju na takvim skupovima, ali je realnost ponekad drugačija".

 

"Političari koji upućuju takve reči poneka umeju da doliju ulje na vatru. Iskustvo koje smo imali posle incidenta na stadionu u Beogradu, izjave koje su davali političari i s jedne i s druge strane, puno su produbile nepoverenje. I bez toga smo mogli imati jednu veoma dobru jesen u odnosima Beograda i Prištine", podvukao je Simić i postavio pitanje: "Da li je bila greška u koracima što premijer Albanije Edi Rama nije došao u Beograd krajem septembra?", kada je ta posjeta ugovorena na Samitu političara zemalja Balkana u Berlinu, krajem ovgusta ove godine.

 

On je pozdravio riječi Hoxhaja i skrenuo pažnju da je ovo trenutak u kojem bi bilo veoma važno da umjesto riječi postoji sutuacija smirivanja napetosti.

 

"Bojim se da smo ušli u jedan ciklus koji u jednom trenutku može ponovo da se otme kontroli", ukazao je profesor Simić.

 

- Balkan kao serija "Dolina vukova"

 

Uloga intelektulaca u regionu i svijetu veoma je ograničena. Oni se, uz određene razlike, međusobno razumiju, konstatovao je redovni profesor Simić, odgovarajući na pitanje šta akademici i intelektuaci kao bitni ljudi mogu učiniti na polju pomirenja, tolerancije i sigurnosti i prosperiteta na Balkanu.

 

Simić je krajem prošle sedmice učestvovao na 10. Međunarodnoj konferenciji "Novi Balkan i EU: Mir, razvoj, integracije" u Beogradu, na kojoj su prisustvovali brojni svjetski ekperti, profesori, političari, diplomate i predstavnici međuanrodnih organizacija. On je situaciju na Balkanu uporedio sa scenarijem popularne turske serije "Dolina vukova“ koja se već neko vrijeme prikazuje u Srbiji.

 

"U seriji 'Dolina vukova' ima jako prepoznatljivih elemenata iz šireg regiona. Ta serija nas podseća da smo jedan vrlo opasan region koji hoda ivicom. U svakom trenutku treba iskoristiti i najmanju šansu da se spreči pogrešan korak jer nas mnogo toga, ovde na periferiji Evrope, Azije, Sredozemlja gura u onu situaciju koju ova metafora 'Doline vukova' opisuje", navodi beogradski analitičar, govoreći o odnosima u regionu.

 

Sve češće organozovanje ovakvih slupova, kako naglašava, važno je zbog stvaranja utiska u javnosti, a ne korupcija, kriminal, nasilje, nacionalizam.

 

"U krajnjoj liniji, šta je danas nacionalizam? Zagrebite svaki nacionalizam na Balkanu i naći ćete neki šverc, kriminal, drogu... Uostalom, ko su najveće patriote koje su se pokazale prethodnih četvrt veka na Balkanu? Iza svih tih velikih patriotizama stajao je samo novac. Zbog toga je važno da dijaloga bude više, jer intelektulaci time rade ono što jedino mogu. Utičemo na stvaranje javnog mnjenja", zaključio je profesor međunarodne politike Predrag Simić.

 

(Anadolu Agency)

 

 


Tagovi:

Povezane vijesti