Ibrahim Kalin: Zašto su izbori koji će se održati 24. juna veoma važni?

U svakom slučaju, konačnu odluku 24. Juna neće doneti neki mediji ili interesne grupe, nego turski birači sa svojom slobodom voljom i izborom.

Ibrahim Kalin: Zašto su izbori koji će se održati 24. juna veoma važni?

Za manje od četiri nedelje 24. juna turski birači će izaći na izbore da biraju svog novog predsednika i parlament. Na dnevnom redu izbora nalazi se veliki broj političkih i ekonomskih pitanja pošto će ovi izbori uvesti novi predsednički sistem u Turskoj.

Novi sistem, koji je prošle godine izglasan na referendumu, biće predsednički sistem upravljanja unitarnom državom. U sistemu nema federalizma, tako da se razlikuje od američkog sistema. Bliži je francuskom predsedničkom sistemu, ali neće biti premijera, tako da se to razlikuje i od njega.Novi sistem uspostavlja jasnu podelu vlasti, tj. zakonodavne, izvršne i sudske vlasti. Parlament će donositi zakone i vršiti reviziju vlade. Predsednik će imati potpunu vlast nad njegovim kabinetom, ali će također biti odgovoran prema ljudima. Sudstvo će biti nezavisno i nepristrasno. To će štititi stabilnost Turske od slabih koalicijskih vlada.

Nekoliko kandidata je ušlo u trku za predsednika. Nije iznenađujuće da je sadašnji predsednik Recep Tayyip Erdoğan predvodnik na anketama sa dosta više glasova ispred svojih konkurenata. Sigurno će pobediti u prvom kolu glasanja. S obzirom na njegovu dugogodišnju popularnost sa turskim glasačima, Erdogan ostaje politički lider sa najvećim stepenom poverenja sa velikim portfeljom usluga i velikim društveno-političkim promenama u poslednjih 16 godina.

Ova sigurnost je vezana za Erdoganovu reputaciju. Erdogan je najprije revitalizovao tursku ekonomiju i nacionalni dohodak povećao za skoro tri puta. Tursku je otvorio na međunarodnom tržištu i otvorio na desetine univerziteta, osnovao istraživačke centre i okončao uticaj vojnog  režima. Priznao je također prava Kurda , Ermena  kao i drugih koji su prije toga imali pritiske u društvu.  Godine 2007 i 2010 je  spremno stao protiv vojnih i pravosudnih udara i spriječi pokušaj vojnog udara 2106 godine.

Filozofija Erdoganove politike je zasnovana na priznavanju  prava svim skupinama u društvu, i  to se sve odražavalo na političkim kampanjama koje je do sada vodio.  Upravo sve ovo  ga je stavljalo ispred drugih, i ne samo kao lider desničarske partije, i on je želeo da bez bilo kakvih ideoloških razlika prikupi sve dijelove društva ne gledajući na etničke , regionalne ili bilo kakve druge ideološke razlike.  Gledajući istinski ne možemo reći da je politika Erdogana zadovoljavala sve, ali je bila privlačna za veliki dio društva.

 Pre toga su svi njegovi kandidati ustajali protiv svih njegovih ideja,  na taj način pravili svoje političke strategije.

 Ovo u prošlosti nije imalo nikakve koristi i neče imati ni 24 juna na izborima koji su zakazani u zemlji. Tursko biračko tijelo je svjesno istinskih i praznih obećanja i opozicioni kandidati sada nude nevjerovatne stari koje nisu u skladu sa stvarnošću, a glasačko tijelo ne reaguje jer su svjesni te igre.

To je ono što velika većina zapadnih medija promašuje na gotovo u svim izborima u Turskoj. Oni su predvideli Erdoganove neposredne gubitke na glasanju, ali on i dalje pobeđuje. Oni promoviraju oporbene figure kao nove i alternativne glasove, ali ne razumeju socijalnu i političku dinamiku turskog društva. Gotovo bez izuzetka, zavode svoje čitatelje prikazujući iskrivljenu sliku Turske; stoga, ne uspeju  procenitı i predvideti turske izbore. Oni guraju glavne struje uključujući široku popularnu potporu Erdoganu na marginu i predstavljaju marginalne glasove kao glavnu struju. Ovo je nedostatak novinarstvu.

Predstavljajući sve što je protiv Erdogana dobrım i razumljivim, zapravo nije dobro ili razumno novinarstvo. To je politički aktivizam. Erdogan se koristi za ove vrste kampanja alı on se može lako nositi sa tım, kao što je to činio u prošlosti. Neki analitičari mogu predstavljati svoj jaki stil vođenja i političku dominaciju kao "autoritarnost", ali čak i ova jeftina propaganda ne čini bilo kakvo dobro jer obični građani dobro znaju što je Erdoğan učinio za njih.

U narednim danima, pitam se kako će ekološki osvešćeno zapadno novinarstvo reagovati na drugı izborni prijedlog od strane predsjednika Erdogana da se napravi 30 srednjih i pet velikih urbanističkih parkova pod nazivom "narodna bašta". Erdoğan je, u sklopu svog zaloge, obećao da će pretvoriti u javni park istanbulski aerodrom Ataturk, koji će nakon otvaranja novog aerodroma kasnije ove godine postati mirniji. Ovaj novi park, koji će se prostirati preko 11,7 kvadratnih kilometara Istanbula, biće tri puta veći od centralnog parka u Njujorku i osam puta veći od londonskog Hyde parka. To je bez sumnje najveći urbani zeleni projekt u turskoj istoriji. Najverovatnije, zapadni mediji će pogrešno tumačiti i zanemariti ovaj razvoj i ponovo ćemo videti ponavljanje političkog aktivizma koji se masakira kao novinarstvo u naredne četiri nedjelje.

Navodni stručnjaci iz Turske će napadati Erdogana i u prvi plan isticati njegove protivnike. U redu. Ali sve to trebaju raditi makar uz malo poverenja, verodostojnosti i iskrenosti. Kijametske procene u vezi turske ekonomije, veličanje terorista PKK, simpatije prema FETO pristalicama i plasiranje neutemeljenih tvrdnji Erdoganovih neprijatelja neće sprečiti narod da 24. juna glasaju za Erdogana. No, sve ovo će pokazati nizak standard novinarstva i političkih analiza kada se o Turskoj govori u medijima Zapada.

Izbori 24. juna važni su za održavanje turske političke stabilnosti, ekonomskog rasta i sveukupne sigurnosti - od kojih su važni ne samo za Tursku, već i za Bliski Istok, Evropu i Sjedinjene Američke Države. Kao glavni NATO saveznik, snaga Turske je snaga svojih saveznika, ali pretnje s kojima se Turska suočava treba takođe smatrati pretnjama svojih saveznika NATO-a.

U svakom slučaju, turski birači su ti koji će 24. juna pokazati svoju slobodnu volju i doneti konačnu odluku, a ne medijske institucije ili grupe koje zastupaju svoje interese.

 



Povezane vesti