Balkanske Aktuelnosti 45/2018

Albanija je zemlja koja je za vreme Prvog svetskog rata bila okupirana od strane suseda. U to vreme Albanci su se upoznali sa vojskom sedam zemalja.

Balkanske Aktuelnosti 45/2018

 

Da bi spoznali sebe i svoj identitet, zajednice i jedinke imaju potrebu da spoznaju i svoju prošlost. Sa druge strane, spoznavanje sopstvene istorije bitno je zbog napretka društva i realizacije reformi koje se trebaju provesti u tom okviru. No, kada je u pitanju istorija Balkana, zemlje regije jako malo mogu govoriti o nečem zajedničkom. Događaj koji se dogodio 28. oktobra i stradanje albanskog državljanina grčkog porekla Kostandinosa Kacifa je pokazao da balkanske zemlje i dalje žive u senci prošlosti. Istorija na Balkanu ne služi napretku i promenama već oživljavanju sporova iz prošlosti.

Albanija je zemlja koja je za vreme Prvog svetskog rata bila okupirana od strane suseda. U to vreme Albanci su se upoznali sa vojskom sedam zemalja. Jedna od tih vojski je bila vojska Grčke koja je okupirala jug Albanije. U aprilu 1916. godine Grci su jug Albanije proglasili grčkom teritorijom. Iako se Albanija tek 1921. godine oslobodila ovih stranih sila, ipak je dugo vremena ostala pod uticajem Italije.

Za vreme Drugog svetskog rata Albanija i Grčka su prvo okupirane od strane Italije. Opasnost od okupatorske Italije u normalnim uslovima trebala je podstaći Albaniju i Grčku na saradnju. No, usled činjenice da je Atina posedovala aspiracije prema jugu Albanije dogodilo se suprotno tako da su 1941. godine, pored italijanskih jedinica, u Grčku ušli i albanski garnizoni.

Odluka o okončanju rata kojeg je Grčka Albaniji objavila 1940. godine donesen je 1987. godine. No, grčki parlament ni dan danas nije izglasao ukidanje Zakona o ratu. Tirana i Atina su se 2016. godine prisetili da je Zakon o ratu i dalje tehnički na snazi i tek tada su započeli radove kako bi se isti ukinuo.

Grčka i Albanija su od 2016. godine uložili velike napore kako bi se pronašlo rešenje na sporove između dve zemlje. U tom okviru su grčkoj i ostalim manjinama u Albaniji proširena prava korištenja maternjeg jezika u opštinama u kojima oni čine najmanje 20% populacije. Između Atine i Tirane su započeti pregovori u vezi dogovora o granicama Jonskog mora. Formirana je zajednička radna grupa koja je imala za zadatak da iz istorijskih udžbenika izbaci sve uzajamne predrasude. Grčka u tom okviru od Albanije zahteva da se iz udžbenika istorije i geografije izbace sporne izjave u vezi regije Čamerije. Nije na odmet podsetiti da je Grčka nakon 1945. godine prognala oko 30 hiljada Albanaca Čama, uz argument da su sarađivali sa okupatorskim italijanskim snagama. Grčki zvaničnici uporno odbijaju da se ove albanske porodice vrate u Grčku i da im se povrati imovina. I ne samo da odbija, Grčka uopšte ne želi čuti ništa vezano za regiju Čamerija. Dok je vodila pregovore sa Tiranom, Atina nije zaboravila da albanskim medijima i nekim drugim sektorima prebaci novac, a cilj ovog koraka je pozitivna propaganda o Grčkoj. Svote koje su na ovaj način prebacivane su sigurno bile ogromne da je grčki ministar spoljnih poslova Nikos Kotzias 17. oktobra 2018. podneo ostavku.

Još je jedna činjenica zanimljiva u bliskosti između Atine i Tirane koja je kulminirala nakon 2016. Naime, pružena je mogućnost da se izvrši ekshumacija tela grčkih vojnika koji su poginuli na albanskoj teritoriji za vreme grčko-italijanskog rata 1940-1941. godine, kao i izgradnja spomenika ovim vojnicima. I upravo u blizini jednog ovakvog spomenika 28. oktobra 2018. godine albanski državljanin grčkog porekla Kostandinos Kacifa otvara oružanu vatru nasumice i biva ubijen od strane albanske policije. Iako je ovaj događaj izazvao uzajamnu napetost, i Grčka i Atina su ipak uspeli da ne naštete pozitivnoj atmosferi koju su stvorili poslednjih godina u bilateralnim donosima. No, mediji obe zemlje nastavljaju iznositi obostrane krivnje u vezi slučaja Kacifa.

Događaj Kacifa je pokazao da istorijske činjenice na Balkanu jako lako čak i danas regiju mogu odvući u nestabilnost. Svakodnevni policijski slučaj može postati veliko događaj ako iza njega postoji istorijska pozadina. Čak šta više, Kacifa će se u budućnosti ovekovječiti od strane grčkih nacionalista, postat će njihov junak, dok će ga se Albanci sećati kao izdajnika i separatiste.



Povezane vesti