Balkanske Aktuelnosti 41/2018

Međutim, ratovi koji su se dogodili 90-tih godina na Balkanu, organizovani kriminal i korupcija, uticali su na EU, koja je odlučila da ubrza inicijative povodom razvoja zajedničke vanjske i bezbednosne politike.

Balkanske Aktuelnosti 41/2018

 

Vanjska i bezbednosna politika EU stvorena je 90-tih godina, u periodu kada je na Balkanu vladao rat. Tih godina je Balkan bio u neku ruku test prostor za spoljnu politiku EU. Brisel, zahvaljujući iskustvima koja su dobijena sa ove regije, postao je mnogo uticajniji kada je u pitanju pronalazak mira i stabilnosti u svetu. Evropska unija, oslanjajući se na iskustva koja je dobila iz zapadnog Balkana, ista ta iskustva treba iskoristiti u cilju vođenja aktivnije vanjske politike na globalnom nivou.

Potreba za saradnjom na polju vanjske politike i na polju odbrane u zemljama zapadne Evrope javila se sredinom 20. veka. Nakon što je Severna Koreja 1950. godine okupirala Južnu Koreju i nakon Staljinovih pokreta u centralnoj Evropi, počele su da se gaje ideje o integraciji zapadne Evrope na polju odbrane. Međutim, neke evropske zemlje, na čelu sa Britanijom nisu bile spremne da u to vreme učine ustupak od svoje nacionalne nezavisnosti, tako da su inicijative Evropske zajednice za odbranu i Unije evropske politike ostale neuspešne. Evropljani su povodom saradnje na polju vanjske politike i bezbednosti morali čekati Sporazum Maastrich.

Sporazum iz Maastrich-a, koji je na snagu stupio 1993. godine, i koji se sastojao od 3 dela, formirao je i Evropsku uniju. Drugi deo sporazuma iz Maastricha se odnosi na zajedničku vanjsku i sigurnosnu politiku.

Ratovi, koji su se na Balkanu dešavali u prvoj polovini 90-tih godina, bili su prvi koji su se u ozbiljnom smislu suprotstavili zajedničkoj vanjskoj i bezbednosnoj politici EU. Činjenica je da EU u to vreme nije zabeležila nikakav uspeh na Balkanu. Ako se upitamo šta je razlog tome, odgovor je jasan - sve zbog svojih interesa, zemlje članice EU nisu sledile uspešnu zajedničku vanjsku politiku na Balkanu. I dok su nevini civili svojim životima plaćali ceh ratova u regiji, Evropska unija, koja je pokušavala nešto da uradi, ustvari u ovom slučaju ništa nije uradila. Zbog svega toga se rodila potreba za SAD, koje su jedine mogle rešiti krizu na Balkanu, tako da je imidž EU ovim pokretom u velikoj meri ugrožen.

Međutim, ratovi koji su se dogodili 90-tih godina na Balkanu, organizovani kriminal i korupcija, uticali su na EU, koja je odlučila da ubrza inicijative povodom razvoja zajedničke vanjske i bezbednosne politike.

Međutim, treba napomenuti i to da EU nije samo izvukla pouku iz ratova sa Balkana. Kao što je već poznato, dužnost međunarodne policije i vojnih misija, koji su svoj posao nakon rata obavljali u Makedoniji, Bosni i Hercegovini i na Kosovu, preuzele su misije EU, koje su stekle velika iskustva na zajedničkoj vanjskoj i bezbedonosnoj politici. Brisel je, uz podršku NATO-a, pokušavao uspostaviti mir i stabilnost u balkanskim zemljama i sve zemlje regije uključiti u proces širenja EU.

Zbog svega ovoga je Brisel, oslanjajući se na ova iskustva, imao veliki uticaj na realizaciju mira i stabilnosti u raznim regijama sveta.

Kao što već znamo, nakon dugog perioda neizvesnosti, Brisel, kao globalni akter, sa Lisabonskim sporazumom 2009. godine ojačao je zajedničku vanjsku i sigurnosnu politiku Evropske unije. Formiranjem Visokog predstavništva za zajedničku vanjsku politiku i sigurnost i Evropskog servisa za vanjske poslove (EEAS), Brisel  nastavlja radove povodom oglašavanja svetu.

Međutim, da bi EU dokazala svoje postojanje kao globalni akter, pje svega je potrebno da na zapadnom Balkanu, pokaže svoj uspeh. Brisel, koji je svestan ove činjenice, nastavlja da ulaže napore povodom normalizacije odnosa između Srbije i Kosova. Politika koju Brisel sledi u regiji utiče na poboljšanje uzajamnih odnosa zemalja. Uzajamne učestale posete i zajednički projekti između zamalja Zapadnog Balkana su pozitivni primeri transformacije koja se uz pomoć dijaloga dogodila u regionu. No, na Balkanu ipak postoji dosta pitanja koja očekuju političko rešenje. Pre svega se treba realizovati sporazum koji je postignut između Grčke i Makedonije. U vezi toga se legitimitet referenduma koji je održan 30. septembra 2018. godine u Makedoniji treba prihvatiti od strane makedonske opozicije. Ukoliko se i uspe realizovati sporazum između Makedonije i Grčke, Brisel će jako teško sam rešiti probleme na Kosovu i u BiH.

 

 

 



Povezane vesti