Balkanske Aktuelnosti 38/2018

U regionalnoj saradnji balkanskih zemalja u poslednje vreme preovlađuju ekonomske teme kao što su poboljšanje životnih standarda, konkurencija i napredak. Ankete javnog mnjenja pokazuju da su temeljni problemi naroda regije nezaposlenost i ekonomski...

Balkanske Aktuelnosti 38/2018

 

Proširenje je jedna od ključnih politika koje vodi EU. I pored raznih problema, zemlje Zapadnog Balkana su učinile važne korake povodom integracije u EU. Od samog početka su podsticaji EU pomogli u realizaciji državnih i ekonomskih reformi, poboljšanju kvaliteta demokratije i povećanju produktivnosti javnih institucija. Zemlje Zapadnog Balkana čine dodatne korake i na regionalnom nivou, pokušavaju unaprijediti ekonomiju i ubrzati proces članstva u EU.

U regionalnoj saradnji balkanskih zemalja u poslednje vreme preovlađuju ekonomske teme kao što su poboljšanje životnih standarda, konkurencija i napredak. Ankete javnog mnjenja pokazuju da su temeljni problemi naroda regije nezaposlenost i ekonomski problemi.

Balkanske zemlje godinama se ne mogu uvrstiti na listu zemalja sa ekonomijama u porastu. Udio balkanskih zemalja 80'tih godina u ukupnom nacionalnom dohotku u svetu iznosio je 0,38, dok se 2008. godine smanjio na 0,18%. Nakon ovog perioda, uz uticaj globalne ekonomske krize, na balkanskim zemljama su se produbili socio-ekonomski problemi. Iako su sve ekonomije u regiji opet počele da beleže napredak, da bi ostvarili kontinuirani razvoj od 4% do 2023. godine trebaju otkloniti blokade koje su prisutne na tržištu rada. Od velike je bitnosti da se poveća procenat upošljavanja žena i omladine.

Prema izveštaju Balkan Barometar 2018, 21% balkanskih državljana nije u stanju da plati fakture i kirije, 19% nije u stanju da dovoljno ugreje svoje stanove, 40% strepi da će biti siromašni, dok 30% građana strepi da će izgubiti posao. Sa druge strane, i poslovni svet se susreće sa raznim problemima. 38% kompanija na Zapadnom Balkanu je prošle godine svoje probleme rešavalo uz kašnjenje sa plaćanjima. Veći deo ovih kompanija se suočio i sa finansijskim problemima.

Usled činjenice da privatni sektor nije dovoljno razvijen, zemlje Zapadnog Balkana imaju kontinuiranu potrebu za stranim investicijama kako bi povećali svoju konkurentsku moć i kako bi ekonomski napredovali. Svesni činjenice da ove poteškoće ne mogu prevazići sami, zemlje Zapadnog Balkana u poslednje vreme čine važne korake na regionalnom nivou, i zajedničkim delovanjem pokušavaju ispuniti svoje zajedničke interese i što više se približiti članstvu u EU.

Samit Zapadnog Balkana, koji je 10. jula 20018. godine održan u Londonu bio je jedan od najznačajnijih događanja u vezi regije, i na njemu je diskutovano o projektima infrastrukture kojima se za cilj ima poboljšavanje saobraćajnih i energetskih veza u regiji. Pored Samita u Londonu, slični samiti su prethodnih godina održani u Trstu, Parizu, Beču i Berlinu i predstavljaju bitnu refleksiju za provedbu reformi koje su potrebne na putu u EU.

Nivo na kojem se danas nalazi regionalna saradnja na zapadnom Balkanu ima potrebu za snažnom parlamentarnom podrškom. Parlamentarni forumi, koji su zabeležili razvitak u regiji, poboljšavaju regionalnu komunikaciju i time daju znatan doprinos integraciji regije u EU.

Savet za regionalnu saradnju (RCC) sa centrom u Sarajevu je jedna od najznačajnijih institucija koja brani zajedničke interese balkanskih zemalja. Ova institucija je prilika za podsticaj razvoja regionalne saradnje u regionu, a pruža podršku i političkim, ekonomskim, socijalnim i institucionalnim reformama. Kao operacioni ogranak Procesa saradnje jugoistočne Evrope (SEECP), Veće za regionalnu saradnju u poslednje vreme čini pozitivne korake i za razvoj napretka, zapošljavanja i poboljšanje konkurentskih uslova.

Sa aktivnostima koje realizuju na regionalnom nivou i uz pomoć institucija, balkanske zemlje pokušavaju stvoriti novu viziju. Naime, Balkan ne želi da se više spominje kao nestabilna regija, već kao regija koja se bori protiv korupcije, koja osnažuje svoje državne institucije, koja pokušava da privuče strane investicije i koja se interesuje uslovima života svojih državljana. No, činjenica je ta da balkanske zemlje trebaju učiniti još puno toga. Da bi ubrzale proces prijema u EU, zemlje Zapadnog Balkana trebaju učiniti odlučnije korake povodom razvoja pravne države, ekonomskog upravljanja i administrativnog kapaciteta, i to kako na nacionalnom, tako i na regionalnom nivou.

 



Povezane vesti