Balkanske Aktuelnosti 25/2018

Prema pretpostavkama MMF-a, bruto nacionalni dohodak Turske izračunat po kupovnoj moći 2016. godine iznosio je 61 odsto ukupnog bruto nacionalnog dohotka deset balkanskih zemalja.

Balkanske Aktuelnosti 25/2018

Balkanske Aktuelnosti 25/2018

 

Sa okončavanjem Hladnog Rata ekonomije balkanskih zemlja sa postojećeg centralnog rukovodstva doživjele su ekonomske, političke, bezbednosne i kulturne procese transformacije i društvene promene. Socijalne, političke i ekonomske promene koje osobe u zapadnim zemljama dožive tek tokom jednom životnog veka, ljudi na Balkanu su morali da prođu kroz nekoliko godina. Iako je sa brojnim reformama od 1990-tih do danas dosta toga promenjeno na Balkanu se neki temeljni problemi i dalje nastavljaju.

Ekonomske promene u balkanskim zemljama su počele na jedan jako nesrećan način. Zbog ratova koji su se desili u procesu raspada Jugoslavije, brojne zemlje u regionu su morale da odgode proces ekonomske transformacije i morale su da se bore sa problemima ratnih razaranja. Za Albaniju, Bugarsku i Rumuniju, zemlje koje su ostale van ovih ratnih sukoba, prvi period transformacije prošao je veoma teško. Centralna planska ekonomija u Albaniji je ovu zemlju dovela u veoma teško stanje i siromaštvo. Ekonomija u Bugarskoj je u velikoj meri zavisila od Sovjetskog Saveza u vanjskoj trgovini. Napori komunističkog lidera Nikolaja Čavušeskua da ekonomiju u Rumuniji dovede u nezavisno stanje od Sovjetskog Saveza izazvali su ozbiljne ekonomske i socijalne probleme u zemlji.

I pored svih problema Balkanske zemlje su u poslednjih 28 godina prošle kroz važan proces transformacije. Ostvareni su važni koraci za uspostavljenje vladavine prava, demokratskog poretka i zaštite ljudskih prava, kao i za prelazak na tržišnu ekonomiju i uspostavljanje stabilnosti u regiji. Ostvaren je napredak na polju demokratije i na polju pomirenja uz podršku međunarodne zajednice i zemlje u regiji su započele regionalnu saradnju. Isti tako, ostvaren je važan napredak zemalja na polju integracija u evroatlantske institucije. Niko pre 30 godina nije mogao ni da zamisli da će građani Bugarske i Rumunije iz jednog zatvorenog društva se pretvoriti u otvoreno društvo u kojem vlada demokratija i sloboda i da će ove zemlje postati članice Nato alijanse i EU. Hrvatska i Albanija su postale članice Nato alijanse, a Hrvatska je postala i 28. članica EU. I ostale zemlje zapadnog Balkana provode reforme kako bi postale članice EU. Sa druge strane, NATO iz dana u dan ojačava svoje postojanje u ostalim regijama zapadnog Balkana.

Sa proširenjem Nato alijanse na ostale Balkanske zemlje veruje se da će se proširiti i demokratija i stabilnost na Balkanu. Zbog toga je mala  verovatnoća da dođe do novih većih sukoba na Balkanu kao što su ratovi i vojni sukobi država.

Kao što je poznato manjine su 1990-tih godina korištene kao iskra za sukobe na Balkanu. Cilj integracije sa Evropskim i Atlantskim institucijama u vanjskoj politici balkanskih zemalja igra važnu ulogu i za poboljšanje statusa nacionalnih manjina u ovim zemljama. Iako se još uvek na manjine i raznolikosti na Balkanu ne gleda kao na nacionalno bogatstvo, uklonjene su mogućnosti da nacionalne manjine budu instrument za nove sukobe.

Ovi pozitivni razvoji poslednjih godina koji su zabeleženi na Balkanu ne znače da su rešeni svi problemi u regiji. Jer samo su Slovenija i Hrvatska, na prostoru stare Jugoslavije, delimično uspele da uspostave stabilnost dok se neki određeni problemi i napetosti na Kosovu, u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Makedoniji i dalje nastavljaju.

I dalje se u velikoj meri vodi politika u regiji koja se zasniva na nacionalizmu i etničkoj netrpeljivosti. Pored toga, problem o niskom prosperitetu jača ekstremne radikalne struje u ovim zemljama.

Prema pretpostavkama MMF-a, bruto nacionalni dohodak Turske izračunat po kupovnoj moći 2016. godine iznosio je 61 odsto ukupnog bruto nacionalnog dohotka deset balkanskih zemalja.

Samo ovaj podatak govori o niskom nivou prosperiteta balkanskih zemalja. Najverovatnije će neke marginalne grupe koje ne žele zajednički život različitih etničkih skupina i dalje izazivati probleme protiv stabilnosti i poverenja. Ali možemo otvoreno reći da će, prema regionalnim i međunarodnih uslovima, svi oni koji zagovaraju nove podele i sukobe biti osuđeni na neuspeh i propast.

  

 



Povezane vesti