Zaključci Samita u Sofiji: Budućnost Zapadnog Balkana u EU

"Ne postoji plan B. Zapadni Balkan je sastavni deo Evrope i pripada našoj zajednici", rekao je Tusk.

Zaključci Samita u Sofiji: Budućnost Zapadnog Balkana u EU

Evropska unija ne treba da se plaši pristupanja regiona Zapadnog Balkana jer je budućnost tog regiona u EU, zaključeno je danas na Samitu EU-Zapadni Balkan u Sofiji, koji je omogućio još bolje veze sa prijateljima u regionu, javlja Anadolu Agency (AA).

Na završnoj konferenciji za novinare u Sofiji, predsednik Evropskog saveta Donald Tusk istakao je da ne vidi drugu budućnost za Zapadni Balkan nego u EU.

"Ne postoji plan B. Zapadni Balkan je sastavni deo Evrope i pripada našoj zajednici", rekao je Tusk.

Govoreći o samom Samitu, on je istakao da je napravljen ozbiljan i značajan korak ka evropskom putu čitavog regiona i da će EU na tom putu ostati najpouzdaniji partner.

Međutim, on je istovremeno ukazao i da agenda povezivanja nije alternativa niti zamena za proširenje.

"To je način da se vreme od danas do sutra iskoristi efikasnije nego ranije, kako naši građani i kompanije ne bi čekali sve dobrobiti evrointegracija", dodao je.

Prema njegovim rečima, na Samitu je bilo reči i o poboljšanju veza samog regiona, da se niko, ni lideri Zapadnog Balkana, ni lideri EU nisu pretvarali da je sve jednostavno, ali da svih 28 lidera EU govori o evropskoj perspektivi regiona.

On je istakao i da je na samitu dogovoreno da se duplira finansiranje programa za razmenu studenata "Erasmus plus", te da će se raditi na smanjenju tarifa rominga i stvaranju boljih uslova za privatni sektor.

Tusk je najavio i da će za dve godine, 2020. godine, ovakav skup biti organizovan u Hrvatskoj, što, kako je ocenio, "najbolje ilustruje činjenicu da je evrointegracija zemalja u regionu vrhunski priroritet EU".

Evropska komisija ocenjuje da je samit potvrdio evropsku perspektivu regiona i postavio niz konkretnih akcija za jačanje saradnje u povezivanju, sigurnosti i vladavini prava, izjavio je predsednik EK Jean-Claude Juncker, koji je istakao da je današnji samit omogućio još bolje veze sa "prijateljima sa Zapadnog Balkana, koji se korak po korak približavaju EU, svako svojim tempom i prema sopstvenim zaslugama".

"Članstvo u EU znači deljenje vrednosti i principa, kao što je poštovanje vladavine prava, nezavisnost sudstva i sloboda izražavanja - jer je EU pre svega zajednica vrednica i prava", dodao je.

Premijer Bugarske Bojko Borisov, koji je i domaćin skupa, koji se u ovakvom formatu održao prvi put posle 15 godina, odnosno prvi put nakon onog u Solunu 2003. godine, rekao je da Zapadni Balkan ima bruto društveni proizvod kao i Slovačka, a populaciju manju od Rumunije.

"Zapadni Balkan ima 17,7 miliona ljudi i BDP od 96 milijardi evra. Da li je to velik strah i opasnost za EU", rekao je Borisov, istakavši da je tokom Samita vođena iskrena i "plodonosna" diskusija, onih koji su i za i protiv različitih pristupa proširenju i ulaska ZB u EU.

On je ukazao i na činjenicu da su se u Sofiji danas rukovali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Kosova Hašim Tači, da su nemačka kancelarka Angela Merkel, premijerka Velike Britanije Theresa May i predsednik Francuske Emmanuel Macron, a da premijer Grčke Alexis Tsipras i premijer Makedonije Zoran Zaev imaju dobre vesti o mogućem sporazumu oko imena Makedonije, istakavši da je to dobar primer jedinstva.

"Jasno je da sa svim pitanjima koje imamo sa velikim strateškim igračima u svetu, sva snaga EU u njenom jedinstvu", dodao je.

Na završnoj konferenciji za novinare, Tusk je pričao i o nuklearnom sporazumu sa Iranom, najavivši da će EU nastaviti da se pridržava tog sporazuma, sve dok Iran u potpunosti poštuje taj sporazum.

"Komisija je dobila zeleno svetlo da deluje gde god evropski interesi budu ugroženi", rekao je Tusk.

O odnosima sa SAD govorio je i Juncker, koji je najavio da će EK u petak u 10.30 časova pokrenuti proces aktiviranja zakona, koji zabranjuje evropskim kompanijama da sprovode sankcije SAD protiv Irana. 

 

On je istakao i da je Evropa spremna za početak razgovora o trgovinskoj liberalizaciji sa SAD u nekim područijma, ako bi oni trajno izuzeli tarife na aluminijum i čelik.

Zadovoljstvo samitom izrazili su i lideri zemalja Zapadnog Balkana, pa je tako premijer Hrvatske Andrej Plenković istakao značaj Sofijske deklaracije u kojoj je pozdravljena inicijativa Hrvatske da se sledeći ovakav skup održi u Zagrebu 2020. godine. On je rekao i da je na marginama samita kratko razgovarao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, te ukazao na važnost relaksiranja odnosa dveju država.

Samitom je zadovoljan i Vučić, koji je novinarima kazao da se pričalo o problemima, ali da je bitno da se o tim problemima i priča. Predsednik Srbije takođe je zadovoljan zbog velikog broja susreta sa zvaničnicima EU i liderima zemalja članica, koji su imali razumevanja i strpljenja da saslušaju stranu Srbije. 

Zadovoljan je i predsedavajući Predsedništva BiH Bakir Izetbegović, koji je istakao da je sada pravi trenutak za poboljšanje odnosa između samih zemalja u regionu, ali i nastavak na evropskom putu zemalja regiona.

Na Samitu je usaglašen i tekst Deklaracije u kome je navedeno da je EU danas na Samitu potvrdila nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi zemalja Zapadnog Balkana, kao i nastavku jačanja dobrosusedskih odnosa i rešavanja bilateralnih sporova iz nasleđa prošlosti.



Povezane vesti