Balkanske Aktuelnosti 6/2018

Da bi se sprečio odlazak ratnika u Irak i Siriju sve zemlje Zapadnog Balkana su izmenile zakonske uredbe kojima se sprečava odlazak u ratom zahvaćene regije

Balkanske Aktuelnosti 6/2018

Balkanske Aktuelnosti 6/2018

 

U poslednje vreme u nemačkim medijima se pojavljuju članci u vezi toga da teroristička organizacija ISIS pokušava pridobiti svoje članove na prostorima Zapadnog Balkana, što predstavlja veliku pretnju za Nemačku. Ono što je uslovilo pojavljivanje ovih članaka je tvrdnja da je nemačka obaveštajna služba počela puno više da se interesuje Zapadnim Balkanom, a naročito Bosnom i Hercegovinom. U tom okviru se tvrdi da se održava saradnja između navodnih ekstremističkih verskih grupa na Balkanu i u Nemačkoj. I pored toga što ne postoje dokazi da je radikalizacija na Balkanu u porastu, ovi prostori su  u nemačkim medijima predstavljeni kao regija u kojoj se rađaju potencijalne terorističke pretnje.

Balkanske zemlje, sa jedne strane tvrde da nisu dobile nikakve dojave da se u regiji mogu realizovati teroristički napadi, a sa druge strane se boje da se među migrantima, koji svakoga dana pristužu na Balkan, sa nadom da se dočepaju zemalja Zapadne Evrope, tajno uvlače i pristalice ISIS-a.

Diskusije u vezi postojanja ISIS-a na Balkanu započete su nakon objavljivanja nekih video snimaka putem interneta. Na primer, teroristička organizacija ISIS je u julu 2015. godine objavila video zapis u kojem tvrdi da će u potpunosti preuzeti Zapadni Balkan. U video snimku koji je objavljen 5. juna 2015. godine tražilo se da se muslimani sa Balkana pridruže ISIS-u u Siriji ili da započnu napade u zemljama u kojima se nalaze. Na ovaj način je ISIS, internet i društvene mreže, osim svoje propagande, iskoristio i da pridobije članove i prikupi finansijska sredstva.  Veruje se da je ova propaganda imala najviši uticaj na vehabije na Balkanu. Pored društvenih mreža, po izveštaju Centra za bezbednosne studije Kosova, pokazuje da se propaganda ISIS-a u Makedoniji, na Kosovu i u Albaniji vodi u nekim džamijama pa i po kućama.

Da bi se sprečio odlazak ratnika u Irak i Siriju sve zemlje Zapadnog Balkana su izmenile zakonske uredbe kojima se sprečava odlazak u ratom zahvaćene regije i strogo kažnjavanje finansijera i onih koji pružaju podsticaj ovome. U tom okviru se pokušavaju i registrovati oni koji su otišli ili žele pristupiti ratištima na Bliskom istoku. Osim toga, intenzivirana je saradnja sa islamskim zajednicama koje lakše i brže mogu ustanoviti radikalizaciju. Na dnevnom redu su iznesene i inicijative za razvoj programa rehabilitacije za povratnike sa ratišta te uklanjanje faktora kojima se uslovljava radikalizacija.

I dok se radi na svemu ovome, zvaničnici balkanskih zemalja ulažu napore kako se ne bi stvorila panika kod naroda. No, medijski izvori, obaveštavajući narod u vezi onih koji učestvuju u sukobima na Bliskom istoku a koji su balkanskog porekla, povremeno poistovećuju islam sa terorom i na taj način potpaljuju islamofobiju.

Kada se govori o onima koji sa Zapadnog Balkana idu na ratišta u Siriju i Irak, onda se BiH drži u prvom planu. U inostranim medijima se tvrdi da je preko 300 osoba iz BiH otišlo u Irak i Siriju, dok izveštaj Atlantska inicijativa za BiH tvrdi da se na pomenutim ratištima nalazi 115 osoba iz BiH. Tvrdi se da je jedna trećina njih već osuđivana a da je jedan deo njih iz dijaspore.

Podaci Kosova govore da se oko 250 Kosovara nalazi na ratištima na Bliskom istoku. Tvrdi se da su neki imami, pod uticajem imama iz Egipta, ranije narod podsticali da učestvuju u sukobima u Iraku i Siriji.

Podaci bezbednosnih službi Srbije, koji su objavljeni u medijima, pokazuju da se oko 20 osoba iz Srbije priključilo ISIS-u. Tvrdi se da su se neke osobe, koje poseduju srpski pasoš, a koje su smeštene u nekim zemljama zapadne Evrope, takođe prudružile ISIS-u.

Veruje se da se oko 15 osoba iz Crne Gore i na desetine iz Makedonije pridružilo ISIS-u u Siriji. Nekoliko džamija u Skoplju već godinama nije pod kontrolom islamske zajednice i ove džamije podstiču svojevoljno pridruživanje ISIS-u.

Veruje se da većina onih koji su otišli na ratišta poseduju pogrešnu percepciju da se islam nalazi pod prijetnjom i da se treba braniti. Osim toga, pored osoba koje su osuđivane, strani ratnici uglavnom dolaze iz siromašnih porodica, susreću se sa problemom integracije u moderan način življenja i padaju pod lakši uticaj radikalnih grupa. Kada im se obećaju bogatstvo i bolji način življenja, mnogo lakše donose odluku o pristupanju sukobima. Zbog toga se zemljama Zapadnog Balkana predlaže da se osim kaznenim merama, kojima se smanjuje odlazak na strana ratišta, zainteresuju i socio-ekonomskom dimenzijom življenja.

 

 



Povezane vesti