Balkanske Aktuelnosti 21/2017

Nakon što se intenzitet proširenja EU smanjio, ostavljen je prostor da na Balkanu ojačaju drugi akteri, naročito Rusija

Balkanske Aktuelnosti 21/2017

 

Balkan je kroz istoriju uglavnom smatran ili ¨okolinom Evrope¨ ili ¨granicom Evrope¨. Zbog svega toga se na članstvo regije u EU dugo vremena pristupalo sa strepnjom i oprezom. U periodu kada se počelo verovati evropskim liderima koji su tvrdili da će vrata EU biti otvorena za Zapadni Balkan, budućnost i politika proširenja EU su postali neizvesni. Zbog svega toga je stabilnost na Zapadnom Balkanu postala jako krhka.

Lideri Balkana, koji su imali za cilj članstvo u EU i koji su prihvatali vrednosti Zapada 90-tih godina nisu dovoljno podržavani od strane Brisela. Zbog svega toga su nacionalisti i neo-komunistički lideri dugo vremena ostali na vlasti na Balkanu. Prilikom procesa raspada Titove Jugoslavije imidž EU je u velikoj meri poljuljan usled činjenice da zemlje članice, zbog svojih interesa, nisu zauzele zajednički stav u vanjskoj politici i rešavanju krize u Jugoslaviji. EU se nije zadržala samo na tome, već je početkom 90-tih godina osetila da njoj samoj preti opasnost usled krize u Jugoslaviji. Zbog svega toga su ratovi na prostorima Jugoslavije dugo trajali, a naročito onaj u BiH.

U drugoj polovini 90-tih godina zemlje EU su zauzele kompatibilniji i dosledniji stav prema Balkanu. Paralelno tome, politička, vojna i ekonomska efikasnost EU je pokazala vidan napredak na Balkanu. Krajem 90-tih godina EU je prema Balkanu zauzela i regionalni stav i regionalnom saradnjom počela da sledi integracionu politiku. U tom okviru 1999. godine su postavljeni temelji ¨Procesa za saradnju i pristupanje EU¨ čime je otvoren zvaničan put da se standardi EU prenesu i na Zapadni Balkan.

Stav EU prema Bugarskoj i Rumuniji je od samog početka bio drugačiji. Ove dve zemlje su, u cilju uklanjanja ideološke linije između Zapadne i istočne Evrope, bile deo procesa proširenja Unije ka istočnoj Evropi. U januaru 2007. godine, kada su Rumunija i Bugarska primljene u članstvo EU, odavno je bio završen period dve različite ideologije koje su se borile jedna protiv druge za vrijeme Hladnog rata. No, geopolitička trka, koju je Zapad nastavio voditi protiv Rusije, zahtevao je članstvo Bugarske i Rumunije u NATO i EU.

No, sličan stav nije zauzet i naspram Zapadnog Balkana. Poruke tipa ¨Budućnost Zapadnog Balkana je u granicama EU¨ Brisel je počeo da upućuje tek nakon 2000-te godine. Na Samitu u Solunu u junu 2003. godine po prvi put je konkretno rečeno da će zemlje Zapadnog Balkana, po ispunjavanju uslova, biti primljene u članstvo EU. No, u tom periodu samo je Hrvatska, koja je vekovima živela pod uticajem katoličke Evrope, uspela postati članica u julu 2013. godine. Članstvo ostalih zemalja regije je uvek bilo neizvesno i jako sporo napredovalo. Pojedini lideri EU, koja se od 2005. godine suočava sa različitim krizama, počeli su da govore o novoj alternativi u odnosima između zemalja Zapadnog Balkana i EU, koja se ne bi trebala temeljiti na njihovom punopravnom članstvu.

Budućnost proširenja EU u poslednje vreme je ušao u fazu velike neizvesnosti. Naime, usled Brexita, izbegličke krize, sigurnosnih pretnji, ekonomskih problema i naglog povećanja ultra desničarskoh struktura, Brisel je proces proširenja stavio van svojih prioriteta. Iako Francuska i Nemačka, kao kritične zemlje EU i dalje pružaju podršku članstvu zemalja Zapadnog Balkana u EU, ipak se moraju mnogo više usredsrediti na zbivanja unutar Unije.

Nakon što se intenzitet proširenja EU smanjio, ostavljen je prostor da na Balkanu ojačaju drugi akteri, naročito Rusija. Opet su počele da se prave geopolitički proračuni za koje se verovalo da su ostali u prošlosti. Zemlje Zapadnog Balkana su suočene sa internim političkim zbivanjima koja se negativno odražavaju na stabilnost, kvalitet demokratije i funkcionalnost institucija.

Sve ovo izaziva veliku dilemu kod Brisela. Sa jedne strane, odlaganje procesa pristupanja zemalja regije, koje se suočavaju sa niskim standardom života, visokom stopom nezaposlenosti, unutrašnjom političkom napetošću, bilateralnim problemima, povećanjem ideološkog ekstremizma i organizovanim kriminalom, ovu regiju može potisnuti u potragu za novom budućnošću i različitim geopolitičkim saznanjima. Sa druge strane, u narednom periodu EU se treba usredsrediti na interne odnose i definisanje zajedničkih institucija. U suprotnom i sama Unija će sebe dovesti u neizvesnu budućnost. Trenutno se veza između EU i Zapadnog Balkana oživljava zahvaljujući Berlinskom procesu. Ukoliko i ovaj Proces izgubi dinamiku, Brisel će izgubiti moć delovanja u zemljama Zapadnog Balkana, a naštetit će se i unutrašnjoj solidarnosti regije.



Povezane vesti