Moro: Ka svetlijoj budućnosti

Analiza dekana Fakulteta političkih nauka na Univerzitetu Yildirim Beyazit, prof.dr. Kudreta Bulbula.

Moro: Ka svetlijoj budućnosti

Sedmična analiza 6/2019

Moro: Ka svetlijoj budućnosti

Muslimani Moro koji žive na ostrvu Mindanao na jugu Filipina možda žive na predelu na kojem je najduži periodu vladala bol i teško stanje. Proces boli, krvi, zuluma, torture i smrti koji je počeo  1500-tih godina sada je ušao u novi period nade za boljim životom. Pojavila se svetlija budućnost u kojoj će prestati suze dece iz regije koja će moći da koračaju u bolju budućnost bez straha da će izgubiti roditelje.   

Moro je u predelima gde se priča turskim jezikom jedna od regija koja se spominje u molitvama i potlačenim narodima poput Palestine, Eritreje i Kašmira. U turskoj regija Moro je postala poznata po istaknutoj pesmi Salih Mirzabeyoglua pod imenom „Borci za budućnost – Ep Moroa“. Ali sada Moro čeka drugačija budućnost. 21. januara je se održan referendum o proglašenju autonomije ove regije.

Kratka istorija Moroa

Dolazak islama na Flipine ne razlikuje se puno od dolaska islama u drugim regijama. Stanovnici Moroa su se sa islamom upoznali putem muslimanskih trgovaca i s vremenom islam postaje najvažnija religija u regiji. Muslimani su sve do 1500-tih godina živeli u miru u svojoj državi u regiji. Sukobi između muslimana u Morou i španskih kolinizatora počeli su 1521. godine. Sa padom Jerusalema sukobi su se odrazili i na Filipine i možemo reći da traju već 500 godina.

Iako su muslimani 1900-tih godina predstavljali većinu na jugu Filipina sa politikama asimilacije i demografske izmene stanovništva u velikom broju regija danas muslimani predstavljaju manjinu. Prvo politika Španjolaca a kasnije SAD-a i Filipina terala je muslimane regije ili u smrti ili na prisilnu migraciju. Kada sam 2016. godine posetio Cataboto imao sam priliku da se uverim kako ovim osobama nije dozvoljeno da žive na kopnu nego da žive u kućama i barakama koje plove na rekama.

Muslimani u regiji Moro su 1960-tih godina počeli sa organizovanim otporom protiv torture i zuluma. Ovu borbu su vodili pod različitim organizacijama. Lider Islamskog fronta slobode Selamet Hašim i njegov naslednik, nakon njegove smrti 2003 godine Hac Murat Ibrahim, nastavili su sa pregovorima sa Filipinima. Nakon rata koji je trajao 40 godina, stradanja preko 120 hiljada osoba i raseljavanja oko 2 miliona osoba, 2012. godine je između vlade Filipina i Islamskog fronta slobode Moroa MILFa postignut okvirni sporazum.

2014. godine je formirana „Nezavisna delegacije supervizora“ sa ciljem nadgledanja mirovnog procesa. Trenutni predsednik Duerte je prilikom predizborne kampanje obećao da će Moro dobiti autonomiju. Na referendumu koji je održan 21. januara 2019. godine autonomija muslimana Moroa izglasana je sa 80 odsto glasova za. Nakon ovog perioda formiraće se prelazna uprava Bangsamore od 80 članova. Ova uprava koja će biti jedna vrsta parlamenta preuzeće vlast u regiji Bangsamoro do 2022. godine. Sa referendumom je odlučeno da će 75 odsto poreza iz regije ići regionalnoj upravi dok će 25 odsto ići centralnoj vladi. Muslimani će u ovoj regiji moći da uspostave šerijatsko pravo i islamski pravni poredak. Dok će za hrišćane koji žive u ovoj regiji se sprovoditi zakoni Filipina. Muslimani Moro-a će po pitanju uređenja unutrašnjih pitanja biti potpuno nezavisni dok će po pitanju vanjske politike i sigurnosti biti povezani sa Filipinima.

Potrebe muslimana Moroa

Podrška mirovnom procesu: Gde god se nalazili u svetu veoma je teško očuvati potpisano primirje. Sve što se desilo u prošlosti uvek predstavlja opasnost da se može ponoviti u narednom periodu. Zbog toga podrška međunarodna zajednice mirovnom procesu na Filipina je veoma bitna. Predsednik Filipina Rodrigo Duerte vodi poreklo iz regije koja je veoma bliska Bangsamorou i njegovi lični odnosi da regijom su velika prilika i šansa za nastavak mirovnog procesa. Treba se pružiti podrška Duerteu i spriječiti bili kakve moguće provokacije ISIL-a.

Potreba za dostavljanjem humanitarne pomoći:

Bez sumnje ljudi ove regije koji već 500 godina vode borbu za nezavisnost imaju veliku potrebu za svim. Tokom posete regiji saznao sam da u njoj trenutno deluje 26 međunaronih humanitarnih organizacija od kojih je samo jedan iz islamskog sveta i to turska humanitarna organizacija IHH.

I kao što sam to napisao u jednom od mojih tekstova muslimani regija poseduju potrebu za puno većom podrškom od same humanitarne pomoći. Društvo koje je vekovima vodilo borbu za opstanak poseduje potrebu za iskustvom na polju rukovodstva. Uspostavljanje političkog sistema, finansijskih institucija, lokalnih uprava, centralne uprave, obrazovnih institucija, pravosuđa i sl. su teme gde muslimani Moroa imaju veliku potrebu za pomoć.

Trebaju osnovati visoke obrazovne institucije koje će ispuniti prazninu i obrazovati kadrove koji će rukovoditi regijom na svim poljima.

Važnost turskog doprinosa glaobalnom miru:

Turska je bila deo međunarodne komisije koja je predvodila mirovnim pregovorima u regiji. Pored toga formirana je komisija za nadgledanje razvoja. Na zahtev muslimana iz Moroa u 5-članog komisiji bio je i predstavnik humanitarne organiazcije Huseyin Oruč.

Iako mnogi nisu svesni turska sa istorijom i međunarodnim uticajem je jedna od retkih zemalja koja može aktivno doprineti miru u svetu.

Današnji postignuti rezultat u Morou je veoma važan. I zbog toga svi moramo aktivno raditi kako bi se nastavio mirovni proces i uspostavilo blagostanje kako za muslimane u Morou, Filipine i celo čovečanstvo..



Povezane vesti