Globalna perspektiva 43

Alija: Nada u vremenu nazadovanja

Globalna perspektiva 43

Globalna perspektiva 43

Analiza dekana Fakulteta političkih nauka na univerzitetu Yildirim Beyazit, prof.dr. Kudreta Bulbula.

20. veka je period kada su muslimani u velikoj meri nazadovali, kada su brojne regije u Islamskom svetu bile meta okupacija, masovnih stradanja, pritisaka i rušenja. Alija Izetbegović se u jednom ovakvom veku pojavio poput ljubičice ispod snega nakon velike mećave ulio nadu i lepotu civilizaciji kojoj pripada. Alija je bio lider koji je svoj život posvetio razvoju Islamske misli i ideja u veku u kojem je islamska misao u velikoj meri nazadovala.

Alija Izetbegović je rođen 1925 godine kao unuk istoimenog Alije Izetbegovića i Sidika Hanume koju je upoznao tokom služenja vojnog roka na Uskudaru u Istanbulu. Zbog toga kada pomislima na Aliju Izetbegovića i historijski kvart Uskudar u Istanbulu osetim slične osećaje: a to su smirenost, zrelost, mudrost i elegancija koja su nastale iz duboke prošlosti.

Godine njegovog rođenja i mladosti su bila najburnije godine u svetskoj istoriji. Godine nakon 1. svetskog rata i period 2. svetskog rata. Ovo su bile teške godine kako za muslimane uopšte tako i za muslimane Balkana. Pobednici u 2. svetskom ratu bili su komunistička Rusija na čelu sa Staljinom na istoku i Zapadne zemlje iz kojih su nastali nacizam i fašizam. Sa povlačenjem i raspadom osmanlijske imperije Islam je prestao da bude alternativa na Balkanu u posljednjih 200 godina. U ovakvim uslovima Alija Izetbegović je još u srednjoškolskom periodu sa prijateljima pokrenuo pokret Mladih Muslimana. Pokret je na jednoj strani imao za cilj edukaciju i povećanje islamske svesti među članovima organizacije, dok je na drugoj strani radio na dostavljanju humanitarne pomoći potrebnim osobama tokom i nakon rata. Ovi napori su zasmetali ateističkom i komunističkom režimu Jugoslavije. Alija je još u mladosti osuđen na 5 godina robije.

Alija između istoka i zapada     

Alija nakon izlaska iz zatvora nastavio je sa radovima kako bi doprineo razvoju svog naroda i čovečanstva. Na jednoj strani nastavio je sa dnevnim aktivnosti, dok je na drugoj strani nastavio sa intelektualnim radovima i aktivnostima za rešavanje problema našeg doba. Knjiga „Islam između istoka i zapada“ predstavlja kritiku i zapadu i istoku, ali ujedno i poziv na suživot istoka i zapada. Alija ističući pozitivne razvoje na zapadu,  u teškim trenucima zapad kritikuje rečima: „Ja kada idem na zapad, ja ne idem pognute glave. Jer mi nismo ubijali decu, žene i starce. Nismo napadali na sveta mesta i bogomolje. Ali oni su to sve uradili. I to pred očima cijelog zapada i u ime zapada“.

Prema Aliji glavni problemi islamskog sveta su pokidane veze, neobrazovanje i razlika u izjavama i stvarima koje se ostvaruju na delu. Alija sa rečima „Islam za mene je drugo ime za sve što je lepo i  plemenito“ je uputio poziv muslimanima da preispitaju sebe kazavši: Islam jeste najbolji ali muslimani nisu. To su dve različite stvari koje cesto zamenjujemo. Alija predlaže i rešenje za ovu stanje muslimana:  „Da bi bili učitelji na zemlji, trebamo biti učenici nebesa“.

Godine rata

Pre raspada Jugoslavije Alija je zbog dela „Islamska deklaracija“ ponovo osuđen na robiju. Osuđen je na 14 godina robije. Nakon što je proveo 5 godina u zatvoru i brojnih pritisaka pušten je na slobodu 1988 godine. 1990-te godine je osnovao Stranku demokratske akcije. Nakon prvim višepartijskih izbora izabran je za prvom predsednika republike Bosne i Hercegovine. 1992 godine Bosna i Hercegovina je proglasila nezavisnost od Jugoslavije. Zapad koji je podržao Sloveniju i Hrvatsku u procesima proglašenja nezavisnosti vodeći dvojnu politiku samo je gledao agresiju Srba nad Bošnjacima. U agresiji i genocidu ubijeno je na stotine hiljada Bošnjaka, dok je veliki broj bio suočen sa svakom vrste torture, progonima, glađom i žeđi.   Bošnjaci su na kraju 20. veka bili žrtve genocida u srcu Evrope pred očima cijelog sveta.

Alija je tokom rata u Bosni i Hercegovini postao poznat u celom svetu. I pored svih zločina, embarga, blokada sa mudrosti koja je snagu crpela iz Islama celom svetu je pokazao da se može voditi jedan humani/muslimanski otpor i borba za opstanak. Na pozive za osvetu za ubistva žena, dece i staraca od strane Srba ali je odgovarao na sledeći način:

Jedini dug kojeg imamo prema neprijatelju je da budemo pravedni. Srbi nisu naši učitelji. Rat nećemo izgubiti ukoliko budemo poraženi nego ukoliko budemo ličili na naše neprijatelje.

Tokom rata na pitanje jednog njemačkog novinara „zbog čega nije naredio osvetu za brojne pokolje i ubistva, da li to zbog toga što su deo zapadne civilizacije?, Alija je odgovorio: „Sveta knjiga u koju ja verujem mi to ne dozvoljava“.

Ukoliko u Bosni danas ne postoje svi ideali Alije, to je zbog činjenice da zapad na čelu sa SAD-a samo toliko može da trpi jedan muslimanski narod i državu u Evropi.

Naslijeđe koje nam je ostavio Alija

„Nas su zakopali u zemlju, ali nisu znali da smo mi sjeme“, ove reči Alija je možda izgovorio baš za regiju Balkana. Ali ova izjava u isto vreme u sebi sadrži i stanje muslimana u posljednjih 200 godina. Period nazadovanja u islamskom svetu koji traje već dugo vremena je bio period kada nismo imali puno lidera koji su izašli na videlo. U prijašnjem tekstu pod imenom „Kakav stav zauzeti naspram zapada“ govorili o potrebi lidera koji znaju da analitički razmišljaju, da kritički prilazi problemima i rešavaju probleme. Alija zajedno sa Said Halim pašom, Ikbalom, Akifom, Rašid el Ganušijem predstavlja nekoliko lidera koji su putokaz muslimanima u ovom periodu.

Lideri koji se menjaju kada god se susretnu sa poteškoćama i teškim vremenima i koji se udaljavaju od svojih vrednosti i principa ne mogu ostvariti ni bilo kakav doprinos svojim narodima. Alije lider koji je i pored svih poteškoća, zuluma i tortura uvek delovao smireno, pametno,  mudro i trezveno i uvek je podržavao pravdu. Danas ne samo islamski svet nego  celi svet uopšte ima veliku potrebu za liderima kao što je Alija.    



Povezane vesti