Globalna perspektiva 42

Kakav obrazovni sistem želimo?

Globalna perspektiva 42

Globalna perspektiva 42

Kada je Ministar obrazovanja Ziya Selčuk stupio na dužnost izjavio je da postoji potreba za novom obrazovnom strategijom i da će u najkraćem roku pripremiti jednu, što je izazvalo uzbuđenje kod velikog broja osoba. Zna se da jedan deo naših problema nastao baš zbog toga što ne postoje adekvatne strategije za akademske, birokratske i političke aktivnosti. Zbog toga kada stupite na dužnost u nekoj državnoj ili privatnoj instituciji odluka o pripremanju nove strategije može biti baš pravi prvi korak. Na drugoj strani jedan deo problema koje imamo nastao je zbog pogrešnih strategija.

Poštovani slušaoci prenosimo vam analizu dekana Fakulteta političkih nauka na univerzitetu Yildirim Beyazit, prof.dr. Kudreta Bulbula.

  1. Strategija sa kojom se vrlo dobro zna kakav profil individue se želi pridobiti: Jedna obrazovna strategija prvenstveno treba da da odgovor na pitanje kakav profil građana želimo koji će voditi naš narod i državu u bolje sutra. Danas posedujemo potrebu za profilom individue koja poseduje nacionalne i duhovne vrednosti, koja ujedno nosi univerzalne vrednosti, i koja je pluralistički nastrojena i veoma dobro obrazovana.
  2. Strategija koja poseduje temeljne principe: Nakon profila individue trebaju se utvrditi osnovni principi i filozofija jedne obrazovne strategije. U prijašnjem programu pod imenom „Univerzalne vrednosti obrazovanja“ naveo sam sljedećih sedam principa: „Razvoj svesti pravednosti i istraživanja kod individua, obrazovni sistem koji će edukovati individue sa opštim moralnim vrednosnima, obrazovni sistem koji nas podučava da nam dva dana ne trebaju biti ista, obrazovanje koje nije jednog tipa i koje se razlikuje prema potrebama i potencijalima osoba, obrazovanje koje je direktno povezano sa životom, obrazovni sistem koje se ne bazira na učenju napamet nego na istraživanju i aktivnom radu“
  3. Potreba za analizom i odgovarajućom opremom: nakon utvrđivanja profila individue i temeljnih principa, treba da se uradi analiza prema današnjim uslovima. Analiza se treba pripremiti tako što će se u obzir uzeti potrebe privatnog sektora, različitih institucija u zemlji, civilnih nevladinih organizacija, predstavnika akademije, kao i budućnost Turske, regije i celoga sveta. Sa analizom se trebaju utvrditi grane obrazovanja kojima treba pridati primarnost. Ukoliko uzmemo u obzir da Turska nije Luksemburg i da poseduje radnike koji rade u sektorima proizvodnje onda moramo uraditi analizu srednjih stručnih škola i utvrditi potrebe cijelog sistema.
  4. Javni sektor koji ne vrši proizvodnju i koordinaciju, nego koji nadgleda i usmerava: Nakon što utvrdimo prijašnje tačke treba da donesemo odluku da li je javni sektor rukovoditi obrazovanjem ili će samo preuzeti ulogu usmeravanja, koordinacije i nadgledanja. Danas porodice žele da imaju veći uticaj u određivanju budućnosti svoje dece. Iza nas je ostao period hladnog rata u kojem su države utvrđivale obrazovni plan i program ne uzimajući u obzir zahteve građana. Danas porodice zahtevaju obrazovne planove i programe koji će više u obzir uzeti njihove verske, jezičke i kulturne vrednosti. U procesu globalizacije promenjena je i potražnja za vrstama raznih struka. Pripremanje nove obrazovne strategije predstavlja i deo potreba prema slobodama, ljudskim pravima, kao i tržištima.

Isto tako u zemljama poput Turske gde postoji veoma velika mlada populacija nije realno očekivati od države da snosi sve troškove za nove potrebe škola, učitelja, obrazovnih objekta i sl. Jer sa smanjenjem brzine nataliteta u narednom periodu neće biti potreba za ovolikim brojem škola i zbog toga je logičnije da jedan deo ove izdataka se podeli sa privatnim sektorom.

  1. Strategija koja neće učenike nositi do posljednje tačke nego ih usmeravati prema njihovim talentima: Jedan od glavnim problema u naše obrazovnom sistemu je što ne postoji pravo usmeravanje učenika i što većina učenika kasnije stoji ispred vrata univerziteta i visokih škola. Na drugoj strani postoji velika potreba za stručnim radnicima u proizvodnji, a veliki broj osoba koje su diplomirale na nekim fakultetima je nezaposlen. 
  2.     Strategija koja podstiče međunarodnu konkurenciju: Turska svakim danom postaje jedan od važnih centara za međunarodne studente. Predsednik republike na otvaranju ovogodišnje obrazovne godine je rekao da trenutno u Turskoj ima 141 hiljada stranih studenata. Naš cilj je da povećamo ovaj broj u narednom periodu i zbog toga imamo potrebu za ulaganjima privatnog sektora u obrazovanje.
  3. Strategija koja nije centralna nego lokalnog karaktera: Treba se ostaviti sloboda za otvaranje škola prema lokalnim potrebama.

Program ćemo završiti sa rečima Jack Ma koji je rekao: „Obrazovanje je veoma važno. Ukoliko ne promenimo naš način obuke bićemo u velikim problemima. Jer naše metode su od prije 200 godina. Ne možemo našu decu podučavati da budu u konkurenciji sa mašinama. One su pametnije. Moramo ih podučavati vrednostima, nezavisnom razmišljanju, timskom radu i vrednovanju drugih. To su ljudske vrednosti. To mašine ne mogu da urade. Moramo podučavati decu drugačije od mašina.



Povezane vesti