Balkanske Aktuelnosti 36/2018

Bošnjaci i dalje pokušavaju da spoznaju zbog čega je baš njih zadesilo ovo zlo. Oni nisu ti koji su podstakli raspad Jugoslavije. Bošnjaci nisu bili ni nacionalistički nastrojeni da bi to zasmetalo drugim narodima.

Balkanske Aktuelnosti 36/2018

 

Rat koji se u Bosni i Hercegovini dogodio u periodu od 1992-1995. godine i rat u Siriji, koji ulazi u osmu godinu, pružaju nam bitne informacije o stavu međunarodne zajednice. Na oba primera, međunarodna zajednica sebe predstavlja kao da pokušava nešto učiniti, no u stvarnosti, obe zemlje, i BiH tada, i Sirija sada su prepuštene smrću i stradanju. Primer Bosne osim toga pokazuje da je međunarodna zajednica imala ozbiljan zadatak kada je u pitanju zaceljivanje rana i ponovna transformacija i izgradnja zemlje. Sarajevo je uspelo da  za nekoliko godina ponovno povrati svoj moderni izgled, no ne može se isto reći i za Damask a sve usled obima rušenja ove zemlje.

Rat u Bosni je bio jedan od ratova koji su se dogodili u prvoj polovini 90-tih godina za vreme raspada Jugoslavije. Sukobi manjeg intenziteta zabeleženi su u Sloveniji, a ratovi većih razmera u Hrvatskoj. No, najteži od ratova na prostoru bivše Jugoslavije zadesio je BiH i trajao je 3,5 godine.

Bošnjaci i dalje pokušavaju da spoznaju zbog čega je baš njih zadesilo ovo zlo. Oni nisu ti koji su podstakli raspad Jugoslavije. Bošnjaci nisu bili ni nacionalistički nastrojeni da bi to zasmetalo drugim narodima. Bošnjaci su bili čisti i nevini. Jedino što su tražili bili su sloboda, demokratija i politički pluralizam. Zbog svega toga nisu imali spremnu nikakvu ratnu strategiju. Sve u svemu, Bošnjaci su bili najveće žrtve rata u ovoj zemlji.

I dok se u Bosni dešavala humanitarna tragedija šta je svet radio? Da se zaustavi rat nije bilo dovoljna intervencija Evropljana a potom ni UN-a. Jedino što su učinili bila je lokalizacija rata i sprečavanje da se rat proširi na druge strane. Stavovi Nemačke, Francuske, Velike Britanije i Rusije su bili od velike bitnosti. No, umesto da sarađuju, oni su trčali za sopstvenim interesima na Balkanu.

Umesto da zaustavi rat u Bosni, međunarodna zajednica je sva zbivanja definisala ¨humanitarnom krizom¨. Drugačije rečeno, umesto da se pozainteresuje uzrokom rata, Zapad je uvek na dugo i naširoko raspravljao o rezultatu istog. Isto kao što nisu uspeli očuvati BiH, UN je postavio i oružani embargo i na taj način zemlju ostavio nemoćnu da se brani. Rat u BiH okončan je potpisivanjem Dejtonskog sporazuma i to nakon odlučnog stava SAD-a.

Kada se analizira situacija u Siriji, posve je jasno da rat u ovoj zemlji trenutno traje dva puta duže od onoga u BiH. Slično željama Bošnjaka iz 1990-tih godina, i narod Sirije je u početku na ulice izašao tražeći slobodu, demokratiju i politički pluralizam. No, Asadov režim je umesto realizacije potrebnih reformi učinio sve da očuva autoritativni način upravljanja.

Slično ratu u BiH, obustavljanje rata u Siriji ne zavisi od jačine i mogućnosti već od nepoželjnosti. Rusija se interesuje očuvanjem interesa u regiji i prkosi Zapadu. EU, kao što je slučaj u mnogim primerima, ne uspeva da zauzme zajednički stav. Što se tiče SAD-a, oni nisu sigurni da li će slamanje Asadovog režima doneti stabilnost Siriji. Zapad se uplašio čak i muslimana Bosne i Hercegovine. Strepelo se da bi rat u Bosni mogao usloviti formiranje islamske države u srcu Evrope. Na primeru Sirije, sa aspekta SAD-a, postoje i terorizam koji se navodno vrši u ime islama i bezbednost Izraela. Ako se na celokupnu jednačinu dodaju i interesi regionalnih aktera onda situacija u Siriji postaje puno složenija.

U celokupnoj ovoj situaciji međunarodna zajednica samo osuđuje zulum u Siriji i ne čini skoro ništa da bi ga zaustavila. Sa druge strane, isto kao što je bio slučaj na primeru BiH, ni sukobi u Siriji nisu nimalo pravedni jer oružje opozicije ostaje nedovoljno naspram snaga Asadovog režima.

Sada je jedino pitanje da li je između Asadovog režima i opoziciji moguće razviti jedan istinit mirovni projekat. Preduslov za pronalazak političkog rešenja svakako je uspostavljanje primirja širom zemlje.

Ukoliko dođe do mirovnog sporazuma onda se pre svega mora suditi ratnim zločincima. To je jako težak proces. Pomirenje sirijske zajednice će trajati desetine godina. Sirijci su vekovima živeli u istim naseljima, selima u istim gradovima. Delili su vrtiće, škole, sve državne institucije. Rat koji se dogodio posejao je seme zla u zemlju. Izbrisano je sve što je bilo zajedničko različitim etničkim grupama. Mržnja se uvukla među komšije, prijatelje pa čak i rodbinu. Sirija je postala podeljena na etnički i verski homogene regije. Tragovi koje je ostavio rat teško će biti izbrisani. Na svim mestima, na zgradama, na ljudskim licima osećaće se tragovi rata. Pogrebni spomenici, sa istim datumom smrti, bit će neizbrisivi tragovi ovoga prokletoga rata.



Povezane vesti