Globalna perspektiva 35/2018

Da li su ispravno pozicioniranje i ispravna vizija dovoljni sami po sebi?

Globalna perspektiva 35/2018

Globalna perspektiva 35/2018

Analiza dekana Fakulteta političkih nauka na univerzitetu Yildirim Beyazit prof.dr. Kudreta Bulbula.

U našem prošlom programu smo istakli da vrednostima koje posjedujemo, u okviru opštih načela, trebamo pristupiti na analitički način i samouvereno, bez predaje ¨psihologiji gubitnika¨ naspram problema sa kojima se suočavamo, uključivši i one koji dolaze sa Zapada. Treba postaviti pitanje da li su ispravno pozicioniranje i ispravna vizija dovoljni sami po sebi? Da li naše probleme možemo riješiti samo ispravnim stavom?

Ispravno pozicioniranje, vizija i perspektiva su zasigurno osnovni faktori postizanja cilja u rešavanju svake vrste problema. Ukoliko je pravac kojim se krećemo pogrešan, bez obzira koliko su nam postupci ispravni ne možemo postići željeni cilj. Brodu koji ne poznaje pravac ne može pomoći ni jedna vrsta vetra. Neminovno je da ispravnu poziciju trebamo zauzeti naspram svih procesa, pojava i koncepta sa kojima se suočimo u životu. No, da li je samo ispravno pozicioniranje dovoljno? Da li se ne treba ništa drugo uraditi? Trebamo analizirati ovo pitanje. Često se veruje da su misaone diskusije i intelektualna sadržina dovoljni. Od velike bitnosti su i intelektualne diskusije među manjim grupama koje se vode po ćoškovima kafe-čajdžinica, a koje vode ka konkretnoj proizvodnji. Da li se problemi islamskog sveta mogu rešiti samo ispravnim mišljenjem? Šta se može postići samo razmišljanjem?

Neprikosnoveno je da je mišljenje od velike vrednosti. Mišljenje je komponenta koja je na dugoročnim stazama izmenila istoriju čovečanstva. No, treba napomenuti da ova razmišljanja nisu ostala samo na teoretskoj osnovi, već da su praktikovana u životu. Ono što formira i oblikuje naš život nisu teoretska razmišljanja već konkretni koraci koje učinimo u tom smeru.

I sve da posedujemo viziju ispravnog pozicioniranja ukoliko ne učinimo napore da se nešto izmeni u pravcu naše vizije, ukoliko naša vizija nije u stanju da promeni nešto kod nas i naše okoline, čemu onda služi ta vizija? Možda posedujemo odličnu ideju i viziju, ali ako samo sedimo onda ona ničemu ne vredi. Sami sebe varamo ako mislimo da samo intelektualnim diskusijama, idejama koje se ne sprovode i stavovima kojima omalovažavamo realizaciju istih možemo nešto promeniti.

S druge strane, diskutabilno je i to da li može postaviti pravu viziju tako odvojen od života, u svom svetu ili živeći u getu. Misli i vizije koje nastaju u tom unutrašnjem svetu bez iskustva i bez prakticiranja, u većini slučajeva donose štetu. Istorija je, nažalost, prepuna negativnih misli proizašlih u nedostatku životnog iskustva. Paradigma vizije koja nastaje odjednom, zaustavljajući život, može proizvesti zastrašujuće posledice. Usled toga, ispravna vizija se može ugnezditi u život samo uz životno iskustvo. I razvoj islama je takav. Vera islam nije samo apstraktna već se nastanila u život vezama sa konkretnim događajima.

Danas po pitanju stava, posla koji se treba obaviti, puta kojim se treba poći, i pored svega nismo u velikoj neizvesnosti. Temeljne ideje su izvesne. Danas su nam najaktuelnije teme proizvodi koji nisu uporedo sa istočnom perspektivom i to što nam nisu u skladu diskurs i aktivnosti.

Međutim, život je sastavljen iz truda i imana. Kao jedno od značenja truda, džihad je u ratničkom  smislu retko potreban u današnje vreme. Umesto toga, u svakodnevnom u životu sve što radimo, kako bismo postigli bolji rezultat, trebamo uložiti trud. Znači da nije dovoljno samo reći dobro već se zato trebamo i potruditi.

Ako se vratimo na pitanje koje smo postavili na početku, bez sumnje je ispravna perspektiva neizbežan faktor za postizanje cilja. Jer pogrešna vizija i pozicioniranje nas mogu odvući od našeg cilja i gurnuti u katastrofu. Pogrešno pozicioniranje, i pored dobrih namera, može uništiti najbolje namere i najlepša osećanja. Ali ispravna vizija ili pozicioniranje  nas sami od sebe neće dovesti do cilja. Mi mislimo da je vizija na motor i da ako jednom počne da radi, tako će i nastaviti sama do cilja. Ali ispravna vizija je samo dobar početak. Ono što dovodi do cilja i do dobrog pozicioniranja te ono što dovodi do cilja su konkretni koraci i rad na postizanju cilja.

Zapitajmo se šta je naš najveći nedostatak koji se ne podudara sa ispravnom perspektivom i kojim se trebamo promeniti sami? Da li probleme možemo rešiti tako što nećemo videti sopstvene greške, što ćemo se orijentisati samo na tuđe pogreške? Ako ne ustanemo i ne zapalimo sveću da li će kritike u vezi mraka osvetliti tamu? Ovo će biti tema neke naredne analize.

 

 



Povezane vesti