Balkanske Aktuelnosti 35/2018

Rezultati ankete pokazuju da se poslovanje  45% firmi u regiji tokom 2017. godine i nije promenilo, u 14% se pogoršalo, dok je u 40% slučajeva napredovalo. Poslovanje je najteže bilo za male firme.

Balkanske Aktuelnosti 35/2018

 

Balkan Barometar 2018, studija pripremljena od strane Saveta za regionalnu saradnju (RCC), osim istraživanja javnog mnjenja, istražila je i poslovni svet u zemljama Zapadnog Balkana. Naime, istraživanje napravljeno nad 1200 firmi, koje deluju u različitim sektorima i čiji je obim različit, pokazuje da očekivanja Zapadnog Balkana u vezi budućnosti poslovnog sveta i nisu ohrabrujuće.

Istraživanje koje je izvršeno nad po 200 firmi u BiH, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Kosovu, Makedoniji i Srbiji iznela su rezultate u vezi poslovnog sveta Zapadnog Balkana koji se trebaju registrovati. Pre svega, 29% biznismena koji su učestvovali u anketi veruje da se ekonomsko stanje njegove zemlje u 2017. godini pogoršalo. Samo 36% biznismena očekuje popravljanje ekonomske situacije do kraja 2018. godine.

Rezultati ankete pokazuju da se poslovanje  45% firmi u regiji tokom 2017. godine i nije promenilo, u 14% se pogoršalo, dok je u 40% slučajeva napredovalo. Poslovanje je najteže bilo za male firme. 50% firmi očekuje da će se u budućnosti povećati potražnja za proizvodima ili uslugama koje one pružaju.

Što se zapošljavanja tiče, tokom 2017. godine 58% kompanija nije promenilo tok zapošljavanja, 10% je smanjilo a 32% povećalo zapošljavanje radnika.

50% kompanija je saopštilo da je došlo do povećanja u troškovima u vezi radne snage i proizvodnje. Firme koje su bile ispitanici u anketi Balkan Barometar 2018 uglavnom nisu imale iskustva sa zapošljavanjem stranih radnika.

Većina firmi (64%) personal zapošljava po preporuci a ne putem oglasa. Jako je mali procenat firmi koje konkurs za zapošljavanje objavljuju putem pisanih medija ili elektronskim putem (26%), što ukazuje na ozbiljan probleme tržišta radne snage.

Firme su zadovoljne kada je u pitanju ponuda kvalifikovane radne snage i kvalitet obrazovanja. Pošto firme koje su bile ispitanici ankete i ne poseduju osobinu inovacije, ne mogu biti ni veliki kandidati za poslovanje na međunarodnoj areni. Zbog svega toga su i zadovoljni kvalifikovanom radnom snagom koju poseduju.

Prema podacima Balkan Barometra, samo 9% firmi iz Zapadnog Balkana je u 2017. godini pokazalo volju za saradnju sa univerzitetima i investirale su u istraživanje i razvoj. Veća polovina firmi (59%) vjeruje da je u periodu od 2015-2017. godine razvila neku inovaciju u proizvodnji ili pružanju usluga. Nova tehnologija se uglavnom obezbeđuje preko novih mašina i opreme. Umesto tehnoloških istraživanja, firme u regiji se odlučuju za ulaganje u poslovnu edukaciju.

Najveće prepreke za poslovanje firmi i njihov napredak su prema biznismenima redom: porezne stope, uredbe u vezi zapošljavanja i uredbe u vezi minimalca. Umesto bankarskih kredita, firme se odlučuju da poslovanje nastave sa dobitkom. U 2017. godini samo 30% firmi na Zapadnom Balkanu je koristilo bankarske kredite.

Što se tiče trgovine, i pored toga što je samo 46% kompanija saopštilo da Slobodni trgovinski sporazum CEFTA 2006 pruža veliku dobit, skoro sve kompanije se zalažu za razvoj trgovinskih odnosa. Rezultati Balkan Barometra pokazuju da su proizvodi zemalja ispitanika i njihove usluge relativno zatvoreni za izvoz, a mnogo otvoreniji za uvoz, što potvrđuje činjenica da se 87% proizvoda i usluga prodaje u zemlji, a samo 6% u zemljama EU. Mašine, oprema i slični proizvodi se skoro 74% obezbeđuju iz zemlje.

Balkan Barometar pokazuje da u zemljama Zapadnog Balkana ne postoji veliki broj internacionalnih kompanija, a povezano s tim mali je i broj kompanija koje proizvode za velike firme.

Biznismeni na Balkanu uglavnom pozitivno gledaju na članstvo u EU. Samo 9% njih veruje da bi članstvo u EU pokvarilo njihove poslove. Firme koje se bave eksportom uglavnom pozitivno gledaju na članstvo u EU. Sa druge strane, očuvanje životne sredine je i dalje samo prisutno u teoriji jer ne postoje dovoljni dokazi da su kompanije preuzele mjere kako bi se očuvala životna sredina.

I kao poslednje, firme iz zemalja Zapadnog Balkana tvrde da se Vlada, kada priprema zakone koji se odnose na poslovanje, dovoljno ne savetuje sa biznismenima. Kao što se može potvrditi i različitim izveštajima, firme na Balkanu su prisiljene da deluju u atmosferi u kojoj je u velikoj meri zastupljen mito. Firme smatraju da vlada ne ulaže dovoljne napore kako bi se borila protiv korupcije, što uslovljava i nizak nivo poverenja prema državnim institucijama.

 

 

 



Povezane vesti