• Video Galerija

Aktuelnosti iz zemlje i sveta 34/2018

Napetost između SAD i Turske

Aktuelnosti iz zemlje i sveta 34/2018

 

34/2018

Can Acun

Napetost između SAD i Turske

 

Možemo videti da za američko-tursku krizu postoje kako strukturni tako i aktuelni razlozi. Strukturni razlozi u prvi plan prelaze još od 1952 kada je Amerika postala članica NATO i od kada je počela njena težnja da Tursku stavi u pasivan položaj. Međutim Amerika ne može da podnese nezavisnu politiku koju Turska vodi, naročito od dolaska AK partije na vlast. 

Sa aktuelnog aspekta to što Amerika ne isporučuje lidera terorističke organizacije FETO Fetullaha Gulena, to što nije započela pravni postupak i to što mu dozvoljava da u Pensilvaniji slobodno živi su neke od važnih tema. U isto vrijeme to što Amerika djeluje skupa sa teroristima YPG sirijske produžnice terorističke organizacije PKK u Siriji i to što ih naziva lokalnim saveznicima, to što ih naoružava je nešto što Turska ne može da prihvati. To što se teroristička organizacija PKK ovoliko proširila na južnoj turskoj granici i zauzela toliki prostor je pretnja za Tursku. Pored svega ovoga, još jedan razlog za krizu ove dve države su Brunson i kriza oko F-35.

Članovi senata SAD u zadnje vrijeme protiv Turske govore o hapšenju Brunsona i Turskoj kupovini S-400 zračnih sistema od Rusije. I iz Bele kuće kao i uz Senata vrši se pritisak za oslobađanje Brunsona. Donald Trump je također na sastanku sa Erdoganom zahtevao oslobađanje Brunsona, a taj zahtev je i napisao na svome twitter profilu. Svešteniku Brunsonu se sudi zbog njegovih veza sa terorističkim organizacijama FETO i PKK nakon neuspelog puča 15.jula 2016.godine. Potpredsednik SAD Mike Pence je, kako ne bi izgubio podršku evanđelista i kako bi konsolidovao glasače evanđeliste, od Turske zatražio puštanje Brunsona i zapretio kaznenim merama. Odmah zatim je i Tramp podržao Pence-a i ponovio pretnje Turskoj. Ministar vanjskih poslova Turske Mevlud Čavušoglu je na to rekao da Turska ne pridaje značaj pretnjama i da tursko sudstvo radi nezavisno tako da su ove vrste zahteva protivne nezavisnosti sudstva.

Odluke o merama protiv Turske koje je preduzela Amerika su uvrstile ministre pravde i unutrašnjih poslova na listu mera protiv Turske te su uveli parcijalna ograničenja u kreditima. Uz ovu odluku Amerika je objavila ekonomski rat Turskoj. Počelo se sa spekulacijama i manipulacijama na turskom tržištu i deviznom kursu. Turska centralna banka je donijela vaćne odluke i zaustavila padanje vrijednosti lire i ojačala je u odnosu na dolar. Dolar koji je bio dostigao vrednost od 7 lira je za dva dana pao ispod 6 lira.

U danima i satima kada je Turska preživljavala  velike ekonomske napade, ministar trezora i ekonomije Berat Albayrak je izneo noveprincipe ekonomskog modela. U toku objave ministra Albayraka, Trump je izjavio da uvodi ekstra porez na izvoz aluminijuma i gvožđa. Iako je ova Trumpova izjava uticala na devizni kurs, lira je ipak uspela da se održi. To što je Amerika u toku Trumpovog napada na Tursku takođe u ekonomskom ratu sa Kinom je važna stavka. Nekoliko dana posle izjave Trumpa o kaznenom porezu Turskoj, Kina je objavila da će sa Turskom i Rusijom trgovati aluminijumom i gvožđem u domaćim valutama.  To što je turska ekonomija napadnuta od strane Amerike, izazvalo je to da Rusija i Iran pruže podršku Turskoj.

Za tursku je veoma bitan stav EU koji je protiv mera SAD protiv Turske. EU, a naročito Nemačka su se otvoreno izjasnili da ne žele slabljenje turske ekonomije i krizu u Turskoj kao i to da žele nastavak saradnje sa Turskom. Ukoliko Turska bude u krizi i zemlje EU će u velikoj meri osetiti tu krizu. Na evropskim berzama pad vrednosti lire i euro-dolar odnos se negativno odrazio. Naročito veliki krediti koje su Turskoj dale banke iz Italije i Španije pokazatelj su da će svaka mogućnost krize u Turskoj izazvati nespokoj u EU.

 

 

 

                       

                                                                        



Povezane vesti