Aktuelnosti iz zemlje i sveta 31/2018

Sastanak Trumpa i Putina u Helsinkiju

Aktuelnosti iz zemlje i sveta 31/2018

Can Acun

Sastanak Trumpa i Putina u Helsinkiju

 

Sastanak predsednika SAD i Rusije Donalda Trumpa i Vladimira Putina je iz mnogih razloga od velikog značaja. Odnosi između ove dve zemlje su u zadnje vreme bili prilično napeti. Glavne teme o kojima su Putin i Trump razgovarali su bili niklearno naoružanje, mešanje Rusije u američke izbore, energetska politika, Sirija i Kina. U ovom napetom periodu izmešu ove dve zemlje, Finska je izabrana kao neutralno područje gde se mogu sastati. Ovaj sastanak održan u Finskoj nije značajan samo za Rusiju i Ameriku već i za ceo svet.

Nakon sastanka koji je budno praćen od strane medija je upriličena konferencija za štampu. Trampovo ponašanje u toku konferencije je oštro kritikovano od strane američkih medija i tamošnjih političara. Na pitanja upućena Trumpu o mešanju Rusije u američke izbore, Trump je u prisustvu Putina  kritikovao američke institucije i rekao da više veruje ruskim izjavama što je izazvalo velike reakcije. Nakon toga je revizirao svoju izjavu u kojoj je greškom umesto reči “wouldn’t“ upotrijebio reč „would“ čime je izjava dobila sasvim negativnu konotaciju.

Koliko god izgledalo da su reakcije u Americi zasjenile sastanak Putina i Trumpa, oni su tom prilikom ostvartili bitne sporazume na geopolitičkom polju. Može se reći da je najvažnija tema bila sporazum o Kini. Odluka da Amerika prema Kini objavi ekonomski rat kaznenim porezima koje sprovodi, dovela je do velike krize između Amerike i Kine. Može se takođe reći i to da su Amerika i Rusija daleko od sporazuma protiv Kine. U Helsinkiju je pokrenuta bila još jedna važna tema, tema Sirije.

Amerika i Rusija su naročito mesto u razgovoru dale južnoj Siriji i bezbednosti Izraela te prisutnosti Irana u južnoj Siriji. Putin je štitio tezu da je moguće postići rešenje na temelju  sporazuma između Izraela i sirijskog režima iz 1974. Trump je podvukao da je neprihvatljivo prisustvo Irana u Siriji.

Sastanak dvojice lidera se održao odmah nakon NATO samita. Na NATO samitu je Trump kritikovao Nemačku da je zbog 2 projekta Severnog toka vezana energetskim projektima za Rusiju i u Helsinkiju je na konferenciji za medije rekao da je to nemačka odluka. Predsjednik Rusije Vladimir Putin je dao prijedlog Americi da skupa oforme cenu gasa na međunarodnom nivou.

Jedna druga važna tema na sastanku u Helsinkiju je bilo nuklearno oružje. Rusija i Amerika posjeduju 90% od ukupnog svetskog nuklearnog oružja.

Iako sastanku u Helsinkiju nije doveo do rješenja svih napetosti između Rusije i Amerike, ipak je taj sastanak, koji je održan na neutralnom području, bio razlog makar malog pomaka u rešavanju napetosti između ove dve zemlje.



Povezane vesti