Globalna perspektiva 30

Kakvu poziciju treba zauzeti prema zapadnim zemljama?

Globalna perspektiva 30

Globalna perspektiva 30

Analiza dekana Fakulteta političkih nauka na univerzitetu Yildirim Beyazit prof.dr. Kudreta Bulbula.

U poslednja dva veka, svi narodi van zapada prolaze kroz neku vrstu procesa „zapadne modernizacije“. Ovo stanje je nastalo prije svega zbog napretka i nametnutog karaktera zapadne civilizacije u ovom periodu. Društva koja su izgubila bitku naspram zapada, kao rešenje za svoje probleme započele su proces imitiranja „zapadne modernizacije“.

Naravno da porazi ovih narod naspram zapada nisu se dogodili samo zbog razvoja na zapadu. Najvažniji razlozi zbog čega su ovi narodi nazadovali je nesposobnost da svoju istorijske, kulturne, tradicionalne i civilizacije tokove usklade sa potrebama našeg doba, da uspešno prebrode nove izazove i da deluju prema novim potrebama. Ovi narodi trebaju da utvrde sebi svojstven put razvoja, ontološki pogled i epistemološko shvatanje novog doba kako bi nastavili da uspešno postoje i razvijaju se u narednim vekovima.

Nastaviće se ovaj proces razvoja drugih naroda, kao što se i život nastavlja. I niko ne može reći narodima koji žive van zapada da prvo trebaju da se razviju u obnove, a tek onda da stupe u kontakt sa zapadnim zemljama. Na jednoj strani, dok ovi narodi budu radili na razvoju i napretku moraju uspostavljati i saradnju sa zapadom i istokom, i severom i jugom. Možda se ovde može postaviti pitanje kakav će stav zauzeti ovi narodi prema zapadu i zapadnoj civilizaciji bez utvrđivanja svog ontološkog stava i položaja. Jer drevne civilizacije poput islamske civilizacije nisu nastale jučer. Ove civilizacije poseduju brojne putokaze i temeljne reference koje su vekovima uređivale suživot različitih naroda. Ovi putokazi su i danas od velike važnosti za rešenje problema sa kojim se susreće moderni svet. Primera radi, islam kao vera nije odjednom objavljena čovečanstvu, nego je u određenom vremenskom periodu objavljena kao odgovor na brojne razvoje i implementacije u stvarnom životu.

Dobro, a kakav stav ili poziciju će narodi van zapadnog sveta zauzeti prema zapadu u periodu kada ulažu napore za višestrani razvoj svojih zajednica?

Odgovor na ovo pitanje bilo je važno i jučer, kao i danas. U posljednja dva veka uticaj zapad u svetu je u velikoj meri porastao. Ono što je još važnije, danas u zapadnom svetu živi na desetine miliona osoba iz ostalih regija širom sveta. I zbog toga od velike je važnosti i njihov odnos sa zapadnim društvom u kojem žive.

Kako zbog okupacija i kolonijalizma, tako i zbog politika asimilacije među zajednicama koje dolaze van zapada, a koje žive u zapadnim zemljama, dosta je proširen negativan stav prema zapadu. Normalno je očekivati od osoba koje su meta okupacije i asimilacije da pokažu određeni otpor. Ali ovi stavovi nekada nisu ograničeni na zapad, nego se odražavaju i na sve pore života. Na svim poljima se mogu videti stavovi protiv zapada, modernizacije, kapitalizma, globalizacije i sl. Ovaj osećaj za protivljenje određenih stvarima i objektima može pridati veću važnost istim, a koju čak ne pridaju i Stvaraocu. Ovih idejama i stvarima pridaju čak i neke božije epitete.

Naravno da postoji veliki broj elemenata protiv koji se treba zauzeti stav u zapadnim zemljama i civilizaciji. Ono što je pogrešno ovde je odbacivanje svih stvari sa zapada. Možda ideja poraza stvara beznađe, i osećaj poraza i okupacije, ali možda je lakše dati neke božije epitete ovih stvarima kao razlog poraza. Ovaj stav može biti prigodan za mase i posebno za omladinu jer mnogo toga se može srušiti na protivljenju. Ali ovim stavom se ne može izgraditi ništa pozitivno. Jer ukoliko svoj život zasnivate na protivljenju nečemu onda svoj život i ograničavate samo na određeno nešto. I to ujedno znači da se predali toj određenoj ideji ili ideologiji kojoj se protivite.

Na drugoj strani, zasnivati svoje stavove na protivljenju nečemu ujedno sprečava i pronalazak istine i samo produbljava nerešivost problema i beznađe. Ovakav stav se većinom podržava i od strane onih kojima se protive. Odnos između Hašašija i križara je sličan današnjem odnosu radikalnih grupa sa obaveštajnim organizacijama na zapadu. Ali danas više imamo potrebu za suočavanjem sa problemima i njihovo rešavanje. Zbog toga se trebaju uspostaviti pozitivni i konstruktivni odnosi sa svim stranama.

Ukoliko pogledamo iz ove perspektive onda naše stavove nećemo zasnovati na „protivljenju zapadu“ nego na „odnosu sa zapadom“. Jer protivljenje od samog početka znači sukob. I ovakav stav bi nas samo udaljio od našeg ispravnog puta i stavio u zavisnu poziciju od zapada. Svi narodi van zapada svoje pozicije i stavove trebaju da zasnivaju tako što će svoju veru, kulturu i civilizaciju staviti u centralnu poziciju. Mi svoje stavove i ideje trebamo zasnivati na Islamu i našoj civilizaciji, istoriji i kulturi. Ova rasprava nije ništa novo, ona traje već preko dva veka i mi ćemo  nastaviti da govorimo o ovoj temi prema našim iskustvima.   



Povezane vesti