Nacionalni projekti u odbrambenoj industriji 1/2018

Turska će postati baza u Evropi za proizvodnju oklopa i motora, teški remont i popravku. ¨Središnji deo¨ aviona, jedan od najsloženijih delova F-35, pored SAD-a, proizvodiće se samo u Turskoj

Nacionalni projekti u odbrambenoj industriji 1/2018

Nacionalni projekti u odbrambenoj industriji 1/2018

 

 

Pozitivne rezultate velikih i bitnih inicijativa koje su poslednjih godina preduzete u okviru odbrambene industrije Turska je zapazila u poslednjim vojnim operacijama. U uspešnim vojnim operacijama, koje su unutar zemlje vođene protiv terorističke organizacije, u inostranstvu u okviru operacija ¨Štit Eufrata¨ i ¨Maslinova grana¨, korišteni su domaći nacionalni odbrambeni proizvodi. Domaće oružje, bespilotne letelice (IHA) i bespilotne letelice sa naoružanjem (SIHA), kao i aktivnosti remonta i opreme na terenu, privukli su pažnju celog sveta. Naša zemlja, koja je u prošlosti u velikoj meri bila ovisna o inostranstvu, sada sama proizvodi brodove, tenkove, radare, bespilotne letjelice, oružje i šalje satelite u orbitu. Uspeh koji je postignut na polju odbrambene industrije rezultirao je vrednim i predanim radom kompanija za razvoj odbrambene industrije, marljivim radom njihovih uposlenika i koracima koji su učinjeni u poslednjih 15 godina.

Nuri Demirag: ¨Pobednički orao je sleteo na krilo aviona¨

Kada se analizira istorija odbrambene industrije Turske, može se zaključiti da i pored velikog truda i nesebičnosti, ovaj sektor nije dobio dovoljnu podršku zvaničnika i upravitelja. Godina 1930. Životna priča Nuriya Demiraga, jednog od velikih turskih inovatora iz Divriga, pokazuje koliko je domaća i nacionalna odbrambena industrija u to doba ignorisana. Prezime Demiraga (železnička mreža) dobija po tome što je u Turskoj postavio železničku mrežu. Potpisnik je velikih projekata koji su doprineli razvoju zemlje. 1939. proizvodi avion, otvara pilotsku školu ¨Gok¨, gde obučava na desetine pilota. Nuri Demiraga je sledećim rečima u to vreme govorio koliko je bitno poznavati nebo:

¨Pobeda nije na ivici bajoneta. Pobednički orao je uzleteo sa ivice bajoneta i sleteo na krila aviona¨.

Nuri Demirag nije samo ostao na reči već je osnovao fabriku kako bi i njegova zemlja upoznala plavetnila neba. 1939. proizvodi prvi domaći avion.

No, ono što mu se dogodilo zaista je neverovatna priča. Projekat Keban brana, kojim se trebala podmiriti potreba zemlje za energetikom, 1933. godine prezentuje tadašnjem ministru urbanizacije, Ali Četinkayi, koji je bio jedan od trojice ¨Alija¨ koji su u to vreme vršili dužnost na državnom sudu.

Pre nego što je i prezentovao projekat, Nuri Demirag od ministra čuje sledeće reči:

¨Da , gospodine Nuri. Hoćete da pravite branu. Kako mislite to da uradite, sa kim, kako ćete odraditi ovako ogroman posao? Pretpostavimo da ste završili projekat. Kome planirate prodati toliku energiju?¨.

Bio je ovo hladan tuš na samom početku razgovora. Demirag, koji je na razgovor došao sa inženjerima, bio je spreman na sve. U njegovom izveštaju nalazili su se odgovori na sva ova i mnoga druga pitanja. No, ministar nije bio voljan da ga sluša. Kada je Demirag rekao da je ¨ovaj projekat budućnost zemlje¨, ministar ga prekida rečima ¨Zar ti treba da razmišljaš o budućnosti zemlje? O tome ćemo mi razmišljati¨.

Brana Keban, čiji je projekat bio završen 1933. godine, aktuelizirana je 1966. i njena izgradnja traje 10 godina. Zahvaljujući neodgovornim upraviteljima, veoma bitan projekat se počinje praviti tek nakon 33 godine.

Nuri Demirag 1939. proizvodi prvi domaći avion

1935. godine počinje kampanja za kupovinom aviona kako bi se podmirile potrebe zemlje. Avioni su nazivani po onima koji su u to vreme donirali više od 10 hiljada lira. Umesto donacije, Nuri Demirag je sav svoj kapital uložio u fabriku gde će se proizvoditi domaći avion. Novac kojeg je do tada zaradio smatrao je ¨amanetom od naroda¨. Pošto je kopiranjem smatrao posao otkupa licence iz Evrope i Amerike, počeo je raditi na dizajnu aviona ¨turskog modela¨. 1936. na Bešiktašu postavlja kamen temeljac za izgradnju fabrike. Sa fabrikom koja će biti izgrađena u Divrigu, započinje radove na izgradnji aerodroma na mestu gde se danas nalazi aerodrom Ataturk u Yešilkoyu.

Demirag je danonoćno radio kako bi dobio tender kojeg je 1937. godine otvorila Institucija za vazduhoplovstvo u vezi kupovine 10 edukativnih aviona i 65 jedrilica. Ataturkovom smrću 1938. godine u zemlji dolazi do političkih nesuglasica. 1939. godine avioni prolaze celokupnu tehničku kontrolu i pilot dobija pozitivan izveštaj, ali avioni bivaju odbijeni. Jedan od aviona, usled nedovoljnog prostora, sleće na njivu u Eskišehiru i dolazi do nesreće. Zvaničnici Institucije za vazduhoplovstvo tvrde da je uzrok pada aviona bila tehnička greška i odustaju od kupovine aviona. Demirag nije postigao nikakav rezultat i pored činjenice da je svim zvaničnicima napisao pismo i otvorio sudski postupak. Još jedan jako bitan projekat, kojim bi zemlja uznapredovala, pao je u vodi zbog političkih nesuglasica.

 

Projekat razvoja edukativnog turskog aviona (HURKUŠ)

 

Zahvaljujući podršci današnjih lidera i upravnika, razvijen je veliki broj projekata na polju nacionalne odbrane. Završena je proizvodnja prototipa projekta HURKUŠ. Vode se radovi da prvi turski avion poleti 2023. Proizvedena su dva prototipa prvog turskog aviona HURKUŠ, koji je odobren od strane Evropske agencije za civilno vazduhoplovstvo. HURKUŠ je dizajniran kako bi odgovorio na potrebe civilnog i vojnog vazduhoplovstva u Turskoj. Osim toga, vode se radovi na naoružavanju verzije aviona HURKUŠ-C.

Projekat borbenog nacionalnog aviona

Sa projektom borbenog nacionalnog aviona, Turske vazdušne snage će nakon 2030. sve potrebe za borbenim avionima podmirivati domaćom proizvodnjom. U zemlji se vode radovi kako bi se domaći industrijski proizvodi koristili na najvišem stepenu. Planirano je da prvi borbeni avion uzleti 2023. godine.

F-35 – Projekat prvog domaćeg aviona za napad

Dizajn i proizvodnja 5. generacije aviona F-35, koji poseduju karakteristike jednog aviona i jednog motora, vodi se od strane međunarodnog konzorcijuma (SAD, Velika Britanija, Italija, Turska, Holandija, Kanada, Australija, Norveška i Danska). Turska je deo ovoga projekta i skrenula je pažnju javnosti kupovinom 100 aviona ove vrste. Turska je prvi avion F-35 preuzela 21. juna na svečanosti koja je održana u bazi Fort Worth u Teksasu. Turski piloti su počeli obuku u SAD-u.

Turska će postati baza u Evropi za proizvodnju oklopa i motora, teški remont i popravku. ¨Središnji deo¨ aviona, jedan od najsloženijih delova F-35, pored SAD-a, proizvodiće se samo u Turskoj.  Osim toga kompozit komponente A/B/C, metalni trup, prevoznik za teret A/B/C će se proizvoditi samo u našoj zemlji.

Integracija kompleksa za precizno usmeravanje i SOM-J, koji su proizveli TUBITAK SAFE i Roketsan, vršiće se u Turskoj.

Istina je da se realizuju svi projekti ukoliko država stoji iza njih, što nije bio slučaj u prošlosti. 



Povezane vesti