Globalna perspektiva 26

Izbori 2018: Nastavak stabilnosti i predsedničkog sistema

Globalna perspektiva 26

Globalna perspektiva 26

Analiza dekana Fakulteta političkih nauka na univerzitetu Yildirim Beyazit prof.dr. Kudreta Bulbula.

Okončani su 32. parlamentarni i prvi izbori novog predsedničkog sistema u Turskoj. Prema objavljenim preliminarnim izborima u prvom krugu predsedničkih izbora sa 52,5 % osvojenih glasova pobedio je kandidat vladajuće Stranke pravde i napretka Recep Tayyip Erdogan i postao prvi predsednik republike u novom predsedničkom sistemu. Drugoplasirani kandidat ispred Republikanske narodne stranke  osvojio je 30,6 % glasova. Na drugoj strani, vladajuća Stranka pravde i napretka je po prvi put (osim obnovljenih izbora u junu 2015 godine) izgubila većinu u parlamentu.

Prema prvim impresijama u vezi predsedničkih izbora, koji su održani na jedan veoma transparentan i otvoreni način u duhu slobodne konkurencije, izbori su održani kao pravi demokratski festival i možemo navesti sljedeće:

Rekordna izlaznost građana na izborima: Na izborima je učestvovalo oko 87,5 posto od ukupno 60 miliona birača. Ovo predstavlja rekordni nivou izlaznosti građana na izborima u svetu i ujedno najbolje pokazuje koliko su izbori održani u transparentnoj i konkurentnoj atmosferi. Ova velika izlaznost na izborima pokazuje koliko je kultura demokratije u Turskoj, gde su prvi izbori održani 1876 godine, razvijena i napredna. Kao što neki kažu „Na zapadnu postoje biračke kutije ali nema birača, dok na istoku postoje birači, ali nema glasačkih kutija“, dok u Turskoj postoje i birači i glasačke kutije što je najveća garancija naprednog demokratskog poretka u Turskoj.

Nastavlja se politička stabilnost: Vladajuća stranka Pravde i Napretka je po 5. put uzastopno pobedila na opštim izborima od 2002 godine do danas. Ovo je najveći uspeh u turskoj političkoj historiji. Vrlo malo je primera da je određena politička partija u demokratskim zemljama ostvarila uzastopnu pobedu 5 puta. Ukoliko uzmemo u obzir činjenicu da biti na vlasti dugo vremena u isto vreme izaziva smanjenje podrške građana na izborima, možemo reći da je uspeh stranke Pravde i napretka zasnovan na većinskom zadovoljstvo građana i željom za nastavak stabilnosti i prosperiteta u zemlji. Kritike opozicije i populistička obećanja nisu se u velikoj meri odrazila na birače.

Još jednom potvrđena podrška predsedničkom sistemu: Opozicione strane koje su se okupile u Narodnoj alijansi kao i ostale opozicione stranke u predizbornoj kampanju su obećavale da će se vratiti na prijašnji parlamentarni sistem. Tako da su ovi izbori ujedno značili i potvrdu „Predsedničkog sistema“ koji je usvojen na referendumu 2017 godine. Referendum je prošle godine usvojen većinskim glasanjem građana sa podrškom od 51,4 %. Pobeda predsednika R.T.Erdogana na predsedničkim izborima sa 52,5 % osvojenih glasova ujedno znači i potvrdu prošlogodišnjeg referenduma.

Glasači menjali stranke za koje su glasali: Izborni rezultati su pokazali da su birači glasali za druge partije na ovim izborima. Vidi se da su birači prelazili iz vladajuće stranke Pravde i napretka (AK Parti) u MHP, iz CHP-a u IYI partiju i HDP. Predsednik Erdogan je u govoru kojeg je održao u centrali stranke nakon pobede rekao je da su svesni da je stranka izgubila određeni broj glasova i da će uraditi sve što je potrebno po tom pitanju. Na drugoj strani osvajanje više glasova od strane predsednika Erdogana i drugog kandidata Muharem Incea od njihovih stranaka pokazuju koliko su važni lideri. To pokazuje da je veliki broj građana kurdskog porijekla glasao za predsednika Erdogana.

Činjenica da birači menjaju stranke za koje glasaju pokazuju da demokratski poredak u Turskoj funkcioniše veoma dobro.

Veliki broj političkih partija u parlamentu: Zbog izbornog praga od 10 posto u Turskoj, volja jednog dela birača se ranije nije u potpunosti oslikavala u parlamentu. Sa novim sistemom formiranja alijansi predstavnici najmanje 8 političkih partija su ušli u parlament. U istoriji Turske jedino nakon izbora koji su održani 1969 godine u parlamentu je bilo 8 političkih partija.

Uticaj koji novi sistem poseduje na vođenje umerene politike:

Kao što smo navali u programu prije par sedmica u novom predsedničkom sistema treba da osvojite 50% +1 glas kako bi bili izabrani. Kandidati da bi došli na vlast moraju svoje ideje preneti na šire mase i privući birače raznih korijena. Zbog toga sve političke partije da bi dostigle cilj od 50%+1 glas moraju napustiti svoje takozvane sigurnosne političke zone i okrenuti se ka celom društvu. Zbog toga sve partije moraju da vode umerenije politike i predizbornu retoriku, i da izbegavaju ekstremne izjave i kandidate.

Odgovor birača na zahteve i pritiske iz inostranstva: Kao i na prijašnjim izbornim procesima neke zapadne zemlje i mediji pokušali su da se u velikoj meri mešaju i da utiču na izbore u Turskoj. Često su koristili otvorenu propagandu protiv vladajuće stranke Pravde i napretka. Ali možemo reći da građani nisu podržali ovu propagandu i da su zauzeli mesto uz vladajuću stranku prema pretnjama i raznim manipulacija iz inostranstva.

Nacionalni dohodak građana po glavi stanovnika u Turskoj je nakon 2000-tih godina porasta sa 2 hiljade na 10 hiljada dolara. Proširen je nivo sloboda i demokratije. I pored brojnih problema i sukoba u susednim zemljama poput Iraka, Sirije, Irana, grčke, Libije, Izraela, Ukrajine i Gruzije Turska je uspela da ostane mirna i stabilna luka u regionu. Uspela je da odbije sve napade terorističkih organizacija i pokušaj vojnog udara terorističke organizacije FETO. Turska je sa reformom koji je realizovala 2017 godine nakon 150 godina prešla na predsednički sistem. Zahvaljujući jakom demokratskom poretku uspela je da realizuje sve ove reforme. I Turska sa ovim uspehom na sebe preuzima veliki teret i odgovornost ne samo turskih građana neko i zapadnog sveta. Na jednoj strani turska koje je ugostila oko 3.5 miliona izbeglica ujedno doprinosi demokratskom poretku i stabilnosti na zapadu. Vrednost demokratskog sistema i stabilnosti Turske su veoma važni i za stabilnost zapada.



Povezane vesti