Globalna perspektiva 17

32. parlamentarni i 1. izbori novog predsedničkog sistema

Globalna perspektiva 17

Globalna perspektiva 17

Analiza dekana Fakulteta društvenih nauka na univerzitetu Yildirim Beyazit prof.dr. Kudreta Bulbula.

Turska će 24. juna 2018 godine održati 32. parlamentarne i prve izbore novog predsedničkog sistema.

Turska je prve parlamentarne izbore održala 1876 godine u periodu osmanske imperije. Nakon toga su izbori održani 1878, 1908, 1912, 1914 i 1919 godine. U ovom periodu izbori su održani 6 puta. U periodu republike, uključujući i jednopartijski period, opšti izbori su održani 25 puta. U periodu vlade jednopartijskog sistema izbori su održani 6 puta 1923, 1927, 1931, 1935, 1939 i 1943 godine. Od prelaska na višepartijski sistem 1946 godine do danas je održano 19 opštih izbora, i 24. juna 2018 godine će se održati 20 izbori.

Od prvih izbora u Turskoj koji su organizovani 1876 godine do ovih poslednjih biće održani opšti izbori po 32 put u roku od 142 godine. Pored toga postoje i periodu kada nisu održavani izbori zbog vojnih udara.

Različiti izborni periodi

Naravno da svaki izborni period poseduje svoje posebne karakteristike. Naravno izbori koji su održani u periodu osmanske imperije održani su u periodu tradicionalnih institucija sultanata, hilafeta i šejhulislama.

Pošto je Turska na demokratski poredak prešla u periodu halife i šejhulislama u turskoj nikada nije postojala rasprava da su islam i demokratija skladni jer su zajedno uspešno funkcionisali.

Period od 1923-1943 godine je bio periodu jednopartijskog sistema. I ako se nije dopuštalo osnivanje opozicionih partija u ovom periodu, održavanje izbora kao važne tradicije iz osmanskog perioda, bar i formalno, u periodu kada je u svetu vladao fašizam i nacizam je veoma važno. Turska je 1946 godine ponovo prešla na višepartijski sistem. Svi izbori u periodu od 1876 godine do 1943 godine su bili dvostepeni izbori, dok su izbori nakon 1946 godine bili jednostepeni. Ovaj dvostepeni sistem je bio nešto slično današnjem američkom sistemu. Birači su birali predstavnike koji su birali narodne poslanike.

Turska će sa izborima, koji će se održati 24. juna 2018 godine, prvi put birati u novom predsedničkom sistemu. Od 1876 godine do danas po prvi put će se posebno birati predsednik države koji će osnivati vladu i narodni poslanici.

Oni koji se detaljnije interesuju u vezi potrebe predsedničkog sistema u Turskoj mogu pogledati knjigu koju sam napisao u 2017 godini pod imenom „Predsednički sistem za uticajniju, stabilniju i jaku Tursku“.

Značenje izbora

Demokratija svoju snagu ne dobija od metode koju obuhvata nego od legitimnosti koju dobije. U prošlosti su postojale različite metode za osiguravanje legitimnosti političkih sistema. Ali danas demokratija je možda jedini metod za određivanje društvenog legitimiteta za političke sisteme. Zbog toga su izbori veoma važni za uspostavljanjem legitimiteta vladara i za solidarnost države i naroda. I zbog toga su politički sistemi koji imaju jaku podršku naroda jaki na domaćem tako i na međunarodnoj areni. Suprotno važi i za političke sisteme koji svoj legitimitet na zasnivaju na volji naroda. Ove vrste režima opstaju zahvaljujući torturi, kršenju ljudskih prava i ograničavanju sloboda. I zbog toga zavise od međunarodne podrške protiv svog naroda.

Kada pogledamo na vezu između demokratije i ekonomskog razvoja onda još bolje možemo uvideti koliko je važno da vlade imaju legitimnu podršku građana.

Danas su najrazvijenije zemlje u kojima vlada demokratski sistem. Najnerazvijenije zemlje su većinom zemlje u kojima ne postoji demokratski poredak. Zbog toga danas kada govorimo o naprednim zemaljama ne govorimo samo o ekonomskim uspešnim, mirnim i stabilnim zemljama nego i pažnju obraćamo na vrednosti poput demokratije, pluralizma i slobode. Jer i ekonomski razvoj se samo može ostvariti paralelno sa ovim vrednostima. U mestu gde ne postoji mir i prosperitet nema ni razvoja.

Najkonkretniji primer veze između demokratije, sloboda i pluralizma sa ekonomijom su politike koje Turska sprovodi nakon 2000-te godine. Sa jednom vrstom vojnog udara koji je ostvaren 28. februara i anti-demokratskim politikama nacionalni dohodak po glavi stanovnika smanjio se na oko 2 hiljade dolara. Ali da demokratskim i slobodarskim politikama koje se sprovode u posljednje vreme nacionalnih dohodak po glavi stanovnika povećao se na preko 10 hiljada dolara.

Ukoliko uzmemo u obzir da su prvi izbori u Turskoj održani 1976 godine onda možemo reći da Turska poseduje puno dužu demokratsku tradiciju od većine današnjih zemalja. I ako je u posljednje 142 godine dolazilo do raznih promene u režimima Turska je uvek čuvala jedan oblik demokratije. Turska nikada nije zapala pod uticaj fašizma i nacizma. Turska je nakon 2000 godine sa nizom demokratskih reformi na polju sloboda u potpunosti prevazišla sve antidemokratske aktivnosti. Ukoliko uzmemo u obzir da danas Nemačka, Austrija i Holandija ne dopuštaju održavanje demokratskih mitinga u ovim zemljama za turske birače, onda možemo reći da brojne zapadne zemlje mogu mnogo toga naučiti od Turskog demokratskog iskustva. Za sve one koji se interesuju, oni mogu izbliza pratiti izborni proces u Turskoj, koji sa iskustvom od 142 godine, održavanjem izbora pod zaštitom pravosudnih organa, aktivnim učešćem raznih političkih partija i velikim brojem birača predstavlja primer za brojne zemlje.



Povezane vesti