Globalna perspektiva 08

Kriza Evrope

Globalna perspektiva 08

Globalna perspektiva 08

Analiza dekana Fakulteta društvenih nauka na univerzitetu Yildirim Beyazit prof.dr. Kudreta Bulbula.

Kriza Evrope

Zamislite za trenutak da u zemlji u kojoj živite se spali 5 hrišćana ili jevreja kakva bi bila vaša reakcija. U namernom podmetanju požara u Francuskoj 2. oktobra 2017 godine život je izgubilo 5 Muslimana od čega troja dece iz Turske. Ili šta bi bilo da se dogodi na desetina napada i paljenja crkvi i sinagoga u vašoj zemlji. Primera radi, u Njemačkoj su samo u posljednjoj četvrtini 2015 godine ostvareni napadi na 24 džamije.

Naravno da ne želimo da se ovako nešto desi u bilo kojoj zemlji. I postavljanje ovakvih pitanja samo po sebi predstavlja bol. Ovakvi događaji bi trebali da izazovu nepoverenje, strah i kršenje sloboda u zemljama u kojima živite i trebali bi biti objavljeni u svim svetskim medijima. Vi kao građani te zemlje hodali bi pognute glave zbog sramote. Ali ne morate biti zabrinuti jer ovi događaji se ne dešavaju u vašim zemljama nego u istaknutim zemljama EU. A to niste svesni ni vi niti svet.

Evropa koja je proizvodila vrednosti

Evropa do skore vreme ne bila ovakva. Posebno zbog bolnog iskustva 2. Svetskog rata postojala je Evropa koja je govorila o saradnji, razumevanju i međusobnom pomaganju. Ovi pozitivni stavovi su stvorili ideju o osnivanju EU. EU je sa pozitivnim stavovima i idejama uspela da prevaziđe razarajuće ideologe fašizma i nacizma i da napreduje na putu jačanja demokratskih vrednosti, ljudskih prava, vladavine prava i razvoja socijalnih i ekonomskih sloboda. I ako danas mnoge od ovih vrednosti nestaju u Evropi jedna po jedna, ne možemo negirati doprinose EU za uspostavljanje istih. I ako George Friedman u knjizi pod imenom „Evropska kriza“ kaže da uspeh, koji je postignut u Evropi u periodu od 1945 godine 1991 godine, ne uspeh Evrope nego da je ovaj uspeh postignut zbog pritiska SAD-a i Ruse i da je nametnut mir u regiji. Ja ne mislim da je to tačno. Ne možemo zapostaviti činjenicu da je Evropa izvukla pouku iz tragične prošlosti i da je prema tome razvija principijelne politike i pozitivno uticala na celu regiju u tom periodu.

Evropa koja gradi bedeme, koja živi u strahu i koja proizvodi nove pretnje

Ali danas nažalost više ne postoji Evropa koju smo malo pre naveli. Svakim danom se sve više širi neprijateljstvo prema strancima i emigrantima i fašističke i neonacističke stranke dobijaju sve veći broj glasova. Rasističke stranke se nalaze u vladi u brojnim zemljama. Smanjuje se broj zrelih lidera i sve je više političkih lidera bez vize. Svakodnevni napadi na drugače, kao i na bogomolje drugih verskih skupina širom Evrope, više nemaju ni medijsku vrednost.

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da se svakim danom povećava diskriminacija prema emigrantima.

Političke partije umesto pozitivnih politika i razvoja svoje programe su zasnovale na politici protiv emigranata. Kao što je slučaj sa Austrijom političke partije sa obećanjem „Nula emigranata“ mogu da dođu na vlast. I ako se uzme u obzir da takozvana opasnost od emigranata u Austriji ne ni jedna posto u odnosu na Tursku onda se jasno može videti kakav imaginarni strah vlada u Evropi. I samo da dodamo da jedan posto bi značilo samo 35 hiljada izbeglica od ukupno 3.5 miliona koliko se trenutno nalazi u Turskoj.

Gubitak racionalnosti            

Zemlje mogu povremeno ući u ovakve krize. U ovim situacijama državne institucije i lideri sa vizijom sprovode politike kako bi sprečile proširenje ove krize. I ukoliko uspeju spreče ovu krizu.

Ali kada pogledamo reakcije protiv emigranata, muslimana i Turaka, kao i optužbe protiv ovih grupa za sve što se dešava možemo reći da u Evropi vlada velika kriza normalnog razmišljanja. Možemo reći da je Evropa izgubila racionalnost.

Problemi Evrope se ne smiju prebacivati na emigrante

 Ovo je u stvari kriza Evrope. Emigranti, muslimani i Turci već decenijama žive u evropskim zemljama. Danas se ne naglo povećao njihov broj. Niti su emigranti uticali na promenu načina života u Evropi. Evropa dok je radila na proizvodnji novih vrednosti pozitivno se odnosila prema emigrantima dok se danas odnosi veoma negativno sa diskriminacijom što znači da je problem sa EU.

Možemo reći da u centru krize koja vlada u Evropi se nalazi ekonomska stagnacija, sve manji uticaj Evrope na međunarodnom polju i problemi oko osnivanja multikulturnog suživota.

Evropa je u pre 2. Svetskog rata ušla u sličnu krizu. Evropski narodi koji nisu mogli da pronađu izlazak iz krize počeli su da optužuju Jevreje za sve probleme. Evropa koja ne bila sposobna da se suoči sa problemima i da ih reši na adekvatan način okrenula se ka neprijateljstvu prema Jevrejima. Ali sva dešavanja pre rata, kao i nakon toga su pokazala da problemi nisu imali nikakve veze sa Jevrejima. Ali nesposobnost od suočavanja sa problemima izazvala je veliku bol celog čovečanstva.

Danas slično stanje imamo u Evropi sa emigrantima i muslimanima. Veliki broj zemalja uvodi ograničenja protiv emigranata i muslimana. Zataškavaju se napadi na njih i njihove bogomolje i način života. Zbog toga je potrebno da izvučemo pouku iz prošlosti kako ne bi počinili još jednu historijsku grešku.

Dobro a da li se može rešiti kriza u kojoj se nalazi Evropa? To se može postići prvo sa suočavanjem sa stvarnim problemima i rešavanjem na adekvatan način bez optuživanja emigranata, muslimana i Turaka. Ali trenutno ne postoji nada da će se ovaj problem brzo rešiti.



Povezane vesti