“Na Drini ćuprija ” Subotica

U reportaži možete pročitati najbitnije detalje u vezi sa gradom na granicu sa Mađarskom.

“Na Drini ćuprija ” Subotica

“ Na Drini ćuprija ”  Subotica

Piše Ibro Mehmedović

Mjesto Subotica je pedesetih godina prošlog veka zapamtila  rat i pekle su je loše uspomene. Osećao se zadah istorije. Za samo tridesetak godina četiri su puta menjane državne granice, Subotica je pripadala čas jednoj, čas drugoj strani, napokon novoj, socijalističkoj Jugoslaviji.

Stari, austrougarski, u vremenu i zbivanjima dezorijentisani grad, sa istorijom od zakrpa, na granici, obavijen nepoverenjem dalekih političkih centara, kao da je od stida zbog nepodobne prošlosti odbacivao malter sa svojih eklektičkih i secesijskih palata, asfalt je pucao otkrivajući nepoznate geografske karte, ispadale su kocke iz kaldrme. Subotica je bila zapušteni muzej istorije. Ljudi su se zatvarali u kuće i zaključavali za sobom teške kapije. Po sobama su se širili mirisi osušenog cveća na starim buketima, krile stare umrlice i fotografije mladića koji su služili i ginuli u raznim vojskama, okupatorskim i oslobodilačkim, već kako su kasnije proglašavane. Dečaci su po ćoškovima na periferiji igrali krajcarica starim aluminijumskim pengoima i filerima iz poslednjeg rata.

Promenili su se i Subotičani: neki se nisu vratili iz rata, neki su novi došli, starosedeoci uvukli u sebe, pridošlice teško navikavale na novu sredinu. Ali, svi su zazirali jedni od drugih, ćutali o prošlosti, ćutali o budućnosti. Subotica se zatvarala, utišavala, usporavala, ružnela.

Spirala je sa sebe boje i gasila malobrojna svetla. Kao da se svesno prepuštala amneziji. Taj grad se nije mogao odmah prepoznati, trebalo ga je otkrivati i saznavati kakav je bio i kakav bi mogao da bude. Ali to se zbiva do dana današnjeg, i to ne samo ovom gradu Multikulturalnost i multikonfesionalnost, nacionalna, verska i druga tolerancija danas su opšte mesto u svim i svakakvim raspravama, posebno političkim. Pritom se svi trude da dokažu kako je to neverovatno dostignuće sasvim lako i pri ruci, treba se samo opredeliti za to, imati nešto strpljenja i vremena. A nije tako. Teško je, vrlo teško. Pored svoga jezika (što, je li, podrazumeva učenje i čitanje) treba da znaš i jezik svojih bližnjih, onih s kojima živiš, a šta će ti znanje jezika ako ne upoznaš i književnost na tom jeziku, pa istoriju, a onda sledi elitna kultura: dobra kafanska muzika, kuhinja, vicevi.

 Pored sopstvenih običaja i praznika (što je ponekad samo po sebi već napor) moraš da znaš i običaje drugih, što podrazumeva da ponekad i odlaziš kod njih (što je lakše), ali bogami i da oni dolaze kod tebe, što je kako-kad (baš kao i kad ti dolazi rodbina); uz poštovanje sopstvene nacije (što mnogi jedino s lakoćom savlađuju i postižu neverovatne rezultate) moraš sačuvati mesta u srcu i duši i za druge... I sve tako, komplikovano i složeno. A pritom te još gomila nacionalista, budala i glupaka odvraća i odgovara od svega toga.

Severno od grada se nalazi peščara sa plodnim voćnjacima i vinogradima na južnim delovima, a na plodnoj zemlji crnici se razvija poljoprivreda.

Grad je smešten u Panonskoj niziji koji ima dugu tradiciju i bogato kulturno nasleđe. Opština, koja obuhvata grad i 18 prigradskih naselja, prostire se na površini od 1.008 kvadratnih kilometara.

Subotica je, zahvaljući svom geografskom položaju i marljivim žiteljima, tokom vremena postala najznačajniji administrativno-upravni, industrijski, trgovački, saobraćajni i kulturni centar u severnoj Bačkoj, a obližnje Palićko jezero je čini i turističko-rekreativnim centrom šireg područja.

U blizini grada je i pruključak na autoput E-75 koji Suboticu povezuje sa Mađarskom na severu i Južnom Evropom preko Beograda na jugu. Takođe, Subotica je železnički povezana sa celom Evropom.

Subotica se u moderan srednjoevropski grad razvijala krajem XIX i početkom XX veka.  Brži razvoj zanata, industrije i trgovine podstaknut je još 1869. dolaskom prvog voza a ubrzan uzgradnjom električne centrale 1896. i tramvajskim saobraćajem 1897. Začetke današnje moderne industrije nalazimo krajem prošlog veka.

Industrijski razvoj Subotice, koji je pun zamah dobio u drugoj polovini 19. i početkom 20. veka, a nastavljen i u kasnijem periodu, dovodi do niza promena, od kojih su najuočljivije one u sferi socijalnih odnosa ali i brze izmene urbanističke slike grada.Paralelno sa tim procesima, jačaju i uticaji kojima se menja prirodno okruženje. Sa napretkom proizvodnje, u prvom redu fabričke, industrijske,javljaće se sve veći broj negativnih posledica u prirodi.

Zagađivanje voda će biti samo jedan vid takvih delovanja.Većina podzemnih i površinskih voda sa područja grada uz otpadne vode odvođene kanalizacionom mrežom slivala se u prirodni vodeni rezervoar i prijemnik - Palićko jezero. Specifični hemijski sastav jezerske vode, alkalni sa velikom koncentracijom soli. Prirodne pogodnosti, lekovito blato i voda uz prijatnu klimu i izgradnju komunikacija sa gradom, dovešće do toga da Palić u drugoj polovini 19. veka počne da izrasta u pravi turistički banjski centar.

 

.

 



Povezane vesti